Gotovo sa suzama u očima na snimanju je govorila da su njenom rođenju u Perlezu, učestvovali otac i tetka, da od porodice nikad nije dobila blagoslov za svoj posao, a da je od neslaganja sa roditeljima pobegla u brak u 17 godini, iz kojeg je već za tri izašla kao udovica i sa maloletnim detetom.
- Bila sam jako siromašna – ispričala je Stoja Novaković. - Ljubav ka pesmi, gušio je otac, koji je bio izrirčit: ljudi iz kafane neće kročiti u moju kuću. Dugo nismo govorili, a mama nas je pomirila.
Pošto joj je muž poginuo u saobraćajnoj nesreći, za pevačicu, kako sama kaže, počeo je desetogodišnji pakao.
- Nisam imala da jedem, delila sam krompir sa komšinicom, ali sam uvek za roditelje, kad bi mi došli u posetu, imala sok i kafu – iskrena je Stoja. – Znala sam da sam niža klasa, ali sam želela da postanem ime i prezime i to moje samopouzdanje me je guralo napred.
Na pitanje novinara Ognjena Nestorovića, da pred kamerama govori o počecima svoje karijere, pevačica je rekla:
- Plašila sam se da pevam u Beogradu, pa sam to činila po manjim mestima, u okolini Perleza, gde sam živela. Bila sam muškobanjsta, kratke kose, možda nedovoljno dopadljiva kao pevačica. U potrazi za boljim životom otišla sam u Australiju, gde je jedna naša žena obećala da će me naučiti engleski i rad na kompjuteru, posle čega bih mogla da radim kao sekretarica.
Ubrzo, na nagovor jednog kompozitora, pristala je da snimi pesmu Ćiki, ćiki, koja je preko noći postala izuzetno slušana. O prvom pojavljivanju pred kamerama, na snimanju Glamur specijala, rekla je:
- Stajala sam iza zavese, pored Zorice Brunclik, Lepe Brene, Zorice Marković, posmatrala sam ih, sređene, a ja debela, s celulitom...i slobodno mogu da kažem da je za moju popularnost zaslužan taj moj prirodan izgled. Kad sam imala 45 kilograma, gotovo niko me nije prepoznavao, to nisam bila ja.
Stoja Novaković, u kameru televizije Hepi, govorila je još mnogo o sebi, prijateljima, onima koji je ne vole. Podvukla je da živi sa čovekom, kojeg voli deset godina i koji joj je najveća podrška.
Ipak, voditelja i snimatelja televizije Hepi, gotovo je rasplakala rečenicom:
- Ipak mi najviše nedostaju roditelji. I pored svih nesuglasica koje smo imali, oni su moja podrška, moji savetnici, moji prijatelji. Proputovala sam svet, živim u Beogradu ali volela bih da starost provedem u mom Perlezu.
