Na nekada robovlasničkom jugu, u državi Teksas, 28. novembra 1967. rođena je Viki Lin Hogan buduća Plejbojeva zečica u svetu poznata kao En Nikol Smit. Od prosečne Amerikanke sa krajnjeg juga nekadašnjeg Divljeg zapada očekivalo se da poštuje roditelje, odlazi u crkvu, nađe muža i rodi decu, ali od prvog trenutka bilo je jasno da ovde neće biti reči o običnoj državljanki Obećane zemlje. Na svet je došla u braku između Vrdži i Donalda Hogana koji je sklopljen tačno devet meseci pre njenog rođenja, a razveden dvadeset dana pre njenog drugog rođendana. Njena majka preudala se posle trinaest meseci za Donalda Harta i ćerki promenila ime u Niki Hart. Pohađala je internacionalnu školu u Hjustonu, ali kada je upisala deveti razred, majka ju je poslala da živi kod tetke Kej u unutrašnjosti Teksasa. Tu je upisala lokalnu gimnaziju iz koje je u drugoj godini izbačena pa je morala da pronađe posao. Sreća joj se osmehnula u restoranu poznatom po dobroj piletini i atraktivnim konobaricama i saga je mogla da počne u velikom stilu. Kako to obično biva, tinejdžerka bez jasnog cilja, prepuštena sama sebi ubrzo se zaljubila se u svog kolegu, godinu dana mlađeg kuvara Bilija Vejna Smita.
Mada su se jedva poznavali, rešili su da se venčaju 4. aprila 1985, a samo devet meseci kasnije 22. januara 1986. rodio im se sin kome s dali ime Danijel Vejn Smit. Porodična istorija se ponovila, pa su se i oni već sledeće godine rastali, ali su se zakonski razišli 1993. Sveže razvedena samohrana majka, s nezavršenom školom i minimalnim radnim iskustvom u restoranu preselila se u Hjuston. Dva puta uspevala je da pronađe posao konobarice, ali je brzo dobijala otkaz. Bez para i mnogo izbora počela je da radi kao striptizeta, ali ne može se reći kako je baveći se tim zanimanjem bila srećna, pa je 1991. godine upisala časove modelinga i pevanja. U oktobru te iste godine u novinama je pročitala oglas o audiciji časopisa Playboy. Sabrala je dva i dva, razmislila o svojim željama i mogućnostima i rešila da se prijavi. Nekoliko meseci kasnije, 1992. godine, Hju Hefner baš nju je odabrao za martovsku naslovnu stranu najpoznatijeg muškog časopisa. Viki Smit blistala je u smaragdnoj haljini dubokog dekoltea, a svoja osećanja tim povodom obelodanila je u izjavi: Biću sledeća Merilin Monro.
Amerika je poludela za platinastom plavušom bujnog poprsja, svi su je želeli i pričali o njoj. Ubrzo su usledili veliki poslovi pa je angažovana kao zaštitno lice kompanije Guess, a u toj ulozi zamenila je top model Klaudiju Šifer. Sledeći na redu bio je brend H&M pa su plakati sa njenim likom preplavili Norvešku i Švedsku. Sad se o njoj nije pričalo samo u Americi, već je postala slavna i u Evropi. Neobična pojava plavokose devojke bez zanimanja zaokupila je pažnju magazina New York na čijoj je naslovnici ubrzo osvanula. U vešu i kaubojskim čizmama sedi na podu sa kesicom čipsa između nogu, punih usta i zadovoljnog osmeha. Za potpun ugođaj zaslužan je i naslov: Nacionalno belo smeće. Bio je to povod da zečica i njen advokatski tim tuže magazin za čitavih pet miliona dolara jer su nedozvoljeno objavili fotografiju snimljenu u pauzama izrade nekog editorijala, a takav naslov narušio je njenu reputaciju.
Paralelno sa njenim munjevitim uspehom u svetu šou-biznisa, javnost je ostala šokirana saznanjem da je dvojnica Merilin Monro, kako su je zvali, po drugi put rešila da stane na ludi kamen. Ova fraza dobila podsmešljiv prizvuk kada je objavljeno kako njen budući suprug Džej Hovard Maršal ima osamdeset i devet godina i da se kreće pomoću invalidskih kolica. Uz prezrive osmehe dušebrižnici su konstatovali kako je njen izabranik jednom nogom u grobu, a prava istina bila je još šokantnija - bio je jedva živ. Međutim, Viki, koja je u međuvremenu promenila ime u En Nikol Smit, što joj je zvučalo glamuroznije, to nije nimalo smetalo. Par se upoznao 1991. godine dok je ona igrala u hjustonskom striptiz baru Zadovoljstvo. On je bio naftni magnat i milijarder, a ona devojka kojoj je očajnički bio potreban novac. Njihov prvi suret opisala je rečima: Delovao je kao čovek iz koga je život iščileo, a onda kada sam mu prišla, njegove oči su zableštale. Zamolio me je da igram za njega i ja sam to učinila. Tokom njihove dvogodišnje afere obasipao ju je skupim poklonima, a i nekoliko puta pitao ju je da se uda za njega. Pristala je 27. juna 1994. Imala je tada 26, a on 89. godina. Iako nikada nisu živeli zajedno, često je isticala kako godine nisu važne, već ono što se nalazi ispod ljudske ljušture. Bila je pod lupom javnosti i zbog toga nije bila srećna, ali s druge strane poslodavci su je sve više angažovali znajući da njeno ime garantuje i neophodnu reklamu.
Na taj način uspela je da ostvari svoju dugogodišnju želju da se pojavi i kao glumica dobivši nekoliko manjih uloga. Posle trinaest meseci braka Maršal je umro u svojoj devedesetoj godini, a oko raspodele njegove imovine usledila je mukotrpna sudska borba. Zanimljivo je da En nikada nije odustala od tog novca. Lavovski se borila za ono što je mislila da joj pripada, da ne kažemo za ono što je zaradila i na kraju je bar delom uspela u ostvarenju svog plana. Proces između nje i dvojice magnatovih sinova, od kojih se Maršal stariji jednog i javno odrekao, trajao je do njene smrti i bio prava medijska senzacija. Počeo je u Teksasu, preselio se u Kaliforniju i na kraju završio na Vrhovnom sudu. Kako su se sudovi menjali, tako su i presude donošene i poništavane. En je prvo dosuđeno nešto manje od pola milijarde dolara (450 miliona), ali slučaj nikad nije zvanično završen. Prvo je umro Maršalov sin, a potom i En. Nastavak procesa očekuje se kada njena ćerka stekne punoletstvo, pošto ni njen poslednji muž, a ni otac njene ćerke nemaju pravo na njenu imovinu, već isključivo njena deca, tačnije ćerka, pošto joj je i sin umro.
Ozbiljnost sudskog procesa kakav je vodila sa timom svojih advokata nije uticao njeno ponašanje u javnosti koje je uvek prevazilazilo granice osnovne pristojnosti. Išla je sa zabave na zabavu, opijala se, drogirala i menjala muškarce. Živela je punim plućima do samog kraja, kao da sutra ne postoji. Zbog zavisnost o lekovima išla je i na odvikavanje, a njen psihijatar tvrdio je kako pati od graničnog poremećaja ličnosti. Medijska znatiželja u vezi s njenim životom donela joj je koliko dobra, toliko i zla. Tokom procesa, njena karijera je stagnirala, ugojila se, a njeno navodno bizarno ponašanje bilo je tema ponoćnih televizijskih komičara. Tokom 2002, nakon teške borbe sa kilogramima, posrnule glumačke karijere i borbe sa finansijskim problemima počela je da snima rijaliti program En Nikol šou koji je emitovan na televiziji E! Uprkos negodovanju kritike i kulturne elite, emisija je postigla veliki uspeh i postala najgledanija na svim mrežama, ali 2004. prestaje je sa snimanjem zbog kreativnog razmimoilaženja sa emiterima.
Njena druga trudnoća bila je nova medijska poslastica. Da bi zaustavila glasine, snimila je video poruku koju je objavila na svom sajtu. Plutajući na dušeku u bazenu rekla je: Dozvolite mi da zaustavim glasine. Da, trudna sam i srećna sam, veoma srećna zbog toga. Sve je dobro i povremeno ću vam na internetu pokazivati kako rastemo. Međutim, ova njena izjava nije razrešila misteriju o tome ko je otac bebe. Nakon rođenja devojčice i posle smrti sina Danijela, njen dugogodišnji advokat Hauard K. Stern rekao je da su on i En veoma dugo u tajnoj vezi i kako je uveren da je on otac njenog deteta. S druge strane, estradni fotograf Lari Birkhed tvrdio je da je on biološki otac bebe. Njena ćerka Danijelin Houp Maršal Stern rođena je 7. septembra 2006. na Bahamima, a u njenoj krštenici upisano je da joj je otac Hauard K. Stern. Posle Enine smrti javilo se još mnoštvo potencijalnih očeva, a među njima se našao i njen telohranitelj Aleksander Denk koji je obelodanio kako su imali aferu. Njena mlađa polusestra pričala je da je En zamrzla spermu svog pokojnog supruga i kako je dete njegovo dok je i poslednji muž glumice Zaze Gabor, Frederik Princ von Anhalat, tvrdio da su En i on poslednje decenije bili u tajnoj vezi i kako devojčica veoma lako može da bude njegova. Ovakvo otimanje o tek rođenu devojčicu uopšte ne čudi pošto je ona nakon smrti majke jedini naslednik stotina miliona dolara, a potencijalni otac isto tako potencijalno stiče pravo da upravlja njenom imovinom. Tada se još nije znalo kako je En testamentom sve što je imala ostavila svojoj deci. Bilo kako bilo, sud je naredio da se izvrši DNK test kojim je utvrđeno kako je otac devojčice Lari Birkhed. Njih dvoje danas žive u SAD-u, a povremeno se pojavljuju na nekim javnim dešavanjima i deluju kao srećna porodica. Danijelin je nasledila majčin lik, a nedavno je postala i zaštitno lice Guess dečije linije, pa će možda krenuti njenim stopama. Na odluku suda žalila se samo Enina majka, koja je, kako bi se domogla ćerkinog novca, želela da bude staratelj devojčice, ali je kasnije povukla tužbu i bila primorana da plati troškove suđenja. Inače, Nikol Smit je sa svojom majkom bila u lošim odnosima često je opisujući kao zlu osobu te sa njom nije želela da bude u kontaktu.
Samo tri dana nakon rođenja devojčice, 10. septembra 2006, u majčinoj bolničkoj sobi umro je Enin dvadesetogodišnji sin Danijel Smit koji je na Bahame došao da poseti majku i svoju tek rođenu polusestru.
Razlog njegovog preranog odlaska utvrđen je posle dve obdukcije i utvrđeno je kako je mladić umro od smrtonosne kombinacije opijata. Sahranjen tek 19. oktobra 2006, gotovo šest nedelja nakon smrti, a prema tvrdnjama Hauard K. Sterna, En je užasno patila zbog ovog gubitka.
- En i Danijel bili su nerazdvojni. On je, bez sumnje, najvažnija osoba u njenom životu. Na njegovoj sahrani otvorila je kovčeg i pokušala da uđe unutra. Vikala je: Ako Danijel mora da bude sahranjen, želim da bude sahranjena sa njim. Rekao bih da je fizički umrla prošle nedelje, ali na mnogo načina, emotivno je otišla kad i Danijel - izjavio je Stern tokom svedočenja u procesu koji se vodio nakon njene smrti, a ticao se njene imovine.
Iako joj sin još nije bio sahranjen, En Nikol Smit i njen advokat Hauard K. Stern 28. septembra 2006. godine razmenili su bračne zavete i prstenje na neformalnoj ceremoniji na katamaranu Margaritaville u blizini obale Bahama. Iako su se jedno drugom obećali pred baptističkim sveštenikom, venčani list i ceremonija nisu pravno obavezujući. U pogledu sumnjivog tajminga ovog dešavanja, Sternov advokat izjavio je kako su u prethodnom periodu mnogo toga pregrmeli i da im je ovo bilo potrebno. Neki bi rekli da je na isti način kako se svojevremeno okomila na vremešnog Maršala i sama postala plen novog muža. Fotografije sa venčanja prodate su fotoagenciji Getti Images za oko 1.000.000 dolara.
En Nikol Smit 8. februara, 2007. pronađena je mrtva u sobi 607 u Hard Rock hotelu i kazinu na Floridi. Pronašla ju je prijateljica i njena medicinska sestra Tasma Bridžtaupt koja je pozvala Hitnu pomoć, a njen suprug i Enin telohranitelj Big Mo pokušavao je da je reanimira sve dok pomoć nije stigla. Nakon dolaska u bolnicu u 2 časa i 49 minuta proglašena je njena smrt, a uzrok je bio trovanje kombinacijom različitih lekova. U zvaničnom izveštaju navodi se kako se njena smrt ne smatra ubistvom, samoubistvom, ili prirodnom smrću, već nesrećnim slučajem. Nakon ove objave rasprele su se mnoge teorije zavere o tome ko je sve i zbog čega želeo njenu smrt. Naravno, muž je bio najsumnjiviji, ali dokaza nije bilo dovoljno. Osam od jedanaest lekova koji su pronađeni u njenom organizmu propisano je njemu, a ne njoj. Iako se radi samo o nagađanjima, neki strani blogeri kao mogući uzrok smrti navode tablete za mršavljenje TrimSpa za koje je postala promoter 2003. godine kad je konzumirajući ih izgubila 31 kilogram. Posebno otežavajuća okolnost je bilo je to što se njeno telo raspadalo brže neko što je to uobičajeno, pa se požurilo sa obdukcijom, a na sahrani njen kovčeg ostao je zapečaćen. Zakopana je pored svog voljenog sina čiju smrt nikada nije prebolela, a u tome joj nije pomogla ni ćerka koja je imala samo pet meseci kada je ostala bez majke. Odlazak legendarne starlete i danas je ostao misterija isto kao i smrt njenog idola Merilin Monro. Život je provela želeći da bude kao ona, a na kraju je, pošto se predozirala tabletama, i skončala poput svoje muze. Živela je kako je htela, a umrla - pa možda i to.
Moni Marković
