Čim izgovorimo njegovo ime, setimo se navijačkog slogana: Mi imamo našeg boga, ime mu je Bodiroga. Ove reči odzvanjale su centrom Beograda dok su desetine hiljada ljudi u poslednjoj deceniji prošlog i početkom 21. veka dočekivale srpske košarkaše proslavljajući njihove medalje. Kapiten te generacije bio je slavni Dejan Bodiroga (40), sportista koji status velikana nema samo na ovim prostorima, već i u Rimu, Atini i Kataloniji, gde je tamošnjim košarkaškim timovima, Lotomatici, Panatinaikosu i Barseloni, doneo brojne šampionske titule. Ipak, legendarni sportista je nakon okončanja profesionalne karijere odlučio da sa svojom suprugom, bivšom manekenkom Ivanom Medić () i njihovim sinom Nikolom (9), život nastavi u svojoj domovini.
- Bavljenje košarkom nateralo me je da kao veoma mlad odem od kuće i tako gradim profesionalnu karijeru. Više od dvadeset godina proveo sam živeći i trenirajući po Evropi i u takvim situacijama u jednom momentu proradi vam osećaj nostalgije. Imao sam potrebu da se vratim u Beograd i posvetim porodici i prijateljima. Zaželeo sam se jednostavnih stvari. To je glavni razlog zbog koga sam odlučio da živim u Srbiji - iskren je Bodiroga dok napominje da mu je bavljenje sportom omogućilo da ostvari dugotrajna prijateljstva sa ljudima koje je imao priliku da upoznaje.
- Karijera mi je donela i brojne prijatelje u gradovima u kojima sam živeo. To je ono što mi ostaje kao veliko bogatstvo - ističe najtrofejniji košarkaš s ovih prostora.
Ne krijući radost zbog saznanja da njegovi nekadašnji saigrači i prijatelji Vlade Divac i Predrag Danilović uspešno prevazilaze zdravstvene probleme koji su ih zadesili, popularni sportista je u prestonici angažovan kao potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije za mušku košarku, a nagovestio nam je i da je pokrenuo privatni biznis.
- Sada u mom životu nema svakodnevnih treninga, ali ima dosta drugih obaveza koje su to nadomestile. I danas mi je život vrlo dinamičan i ispunjen. Posvećen sam svim onim stvarima za koje nisam imao vremena dok sam boravio na terenu. Sada više vremena provodim sa porodicom, ali i dosta radim. Pored posla u Košarkaškom savezu Srbije, pokrenuo sam i privatni biznis. Takođe, još volim da putujem i to nastojim da radim što češće - opisuje Bodiroga i kroz osmeh nam poručuje da će informaciju o tome koji je tačno privatni posao započeo, ostaviti za neki drugi put.
To što je priznat kao istaknuti sportsmen širom Starog kontinenta, poslužilo je kao motiv kompaniji koja vrši luksuzne usluge širom sveta Quintessentialy Adriatic da čuvenog srpskog sportistu izabere za novog brend ambasadora. Na taj način Bodiroga se pridružio slavnom Miku Džegeru, Madoni, Evi Hercigovoj, Gvinet Paltrou i mnogim drugim ambasadorima ove kompanije koja ima za cilj da svojim članovima omogući što lagodniji život tako što će umesto njih završiti obaveze poput bukiranja hotela, obezbeđivanja propusnica za prestižne događaje, pa sve do obezbeđivanja raznih kulinarskih đakonija sa bilo koje tačke na planeti.
- Brzina je jedna od glavnih karakteristika društva u kome danas živimo, pa je dobra organizacija jako bitan faktor. Stoga nam ovakav tip kvalitetnog servisa pomaže da se brzo i kvalitetno organizujemo - konstatovao je on nedugo pošto je završen koktel na kome je promovisan kao ambasador Quintessentialy Adriatic grupacije. Dejan je priznao da ipak nije neko ko u privatnom životu po svaku cenu teži luksuzu.
- Nisam neko ko trči za luksuzom. Podrazumeva se da porodica i ja radimo stvari koje nam prijaju i činimo sve da budemo srećni. Neke od tih stvari koje ispunjavaju naš život su luksuzne, ali ne tragamo po svaku cenu za nečim sličnim - objasnio nam je slavni košarkaš.
Da je Bodiroga fizičku veličinu izjednačio sa duhovnom, ilustrovano je u činjenici da se posvetio tome da pomogne mladim talentima u ostvarenju sportskih snova i osnovao košarkaški kamp u Trebinju.
- Ovog leta, košarkaški kamp u Trebinju ulazi u osmu godinu postojanja. To je odlično i vrlo sam zadovoljan zbog toga. Drago mi je što je taj kamp postao tradicija i događaj značajan za Hercegovinu i Republiku Srpsku. Znači mi činjenica da se mnoga deca ponovo vraćaju u kamp. To dovoljno govori da im je lepo, tu uživaju i sklapaju prijateljstva, zbog čega sam ja kao inicijator svega toga veoma srećan - otvoreno govori čovek za čiju košarkašku igru rešenje nisu nalazili ni američki reprezentativci.
Kada poseti svoj kamp u Trebinju, Bodiroga je neretko u društvu tamošnjeg vladike Grigorija, dok veru ističe kao nešto čime je protkan svaki deo njegovog bivstvovanja.
- Vera zauzima značajno mesto u mom životu. Mogu da kažem kako je vladika Grigorije najzaslužniji za moj duhovni povratak u Hercegovinu. Veliki smo prijatelji i ponosan sam zbog toga - kaže Dejan.
Iako je njegov život obojen košarkom, legendarni as nije nezadovoljan time što njegov sin Nikola nije pošao istim putem.
- Nikola trenira karate i to za sada voli. Kada je reč o košarci, zadržao se na tome da je gleda i navija, ali još je rano da sa mnom odigra basket. Bitno je da mu je lepo u Beogradu i ovde je našao drugare s kojima svakodnevno provodi vreme. Meni je najvažnije da mu prija život u Srbiji - priznaje Bodiroga.
Stefan Tošović
