Igor Lazić Niggor - Smrt me prati u stopu

1
Kao zla kob, muzičara Igora Lazića Nigora smrt najmilijih proganja već čitavu deceniju, a posle tragičnog gubitka oca, kao i prijatelja iz grupe Montenigersi, u snu je umrla i njegova trinaestogodišnja bratanica
foto: Luka Šarac
foto: Luka Šarac

Iako poznat po svojoj vedrini i osmehu kojima je prenosio pozitivnu energiju na svoje najbliže, muzičar Igor Lazić poznatiji kao Niggor poslednjih dana bori se da pronađe iole vredan smisao kako bi nastavio život. Popularnog Montenigersa već godinama smrt njegovih najmilijih neumorno proganja, a od kada je pre deset dana  tragično preminula ćerka njegovog rođenog brata Gorana, trinaestogodišnja Teodora, neizmerna bol, tuga, suze i gorčina postali su deo Igorove sumorne svakodnevice. Stričeva miljenica je u večernjim satima na dan Svetog Arhangela Mihaila potpuno zdrava usnula nevinim snom i bez ikakvih simptoma bolesti nije dočekala jutro.

Šok i neverica ponovo su obuzeli njegovo srce još nezalečeno posle pogibije oca Stojana koji je pre godinu i tri meseca nastradao u saobraćajnoj nesreći u Kotoru. Ako je nekada i bio optimista, Igor poslednju deceniju ne uspeva da se odupre pitanju zašto se tako strašne situacije baš njemu dešavaju.

- Smrt oca me je dokrajčila, svaki pomisao na njega me rasplače. I inače sam emotivac i lako zaplačem kada mi je teško, a posebno nakon svega što mi se izdešavalo. Možda je tako i bolje, jer sam ranije sve trpeo u sebi i ćutao. Shvatio sam da s tim moram da nastavim da živim, jer nemam izbora. Ali, posle svega čovek ne može da ostane isti, ožiljci su  zauvek neizbrisivi. Često razmišljam o tome kako moji najbliži nestaju, a ja nisam ništa loše uradio. Zlotvori žive, a divne osobe su otišle na nebo. Verujem da viša sila postoji i pitam se da li je ovo pakao, a tamo gde oni idu možda raj – s gorčinom se pita bolom slomljeni muzičar.

makonda-tracker