Dok se evociraju uspomena jednog od najvećih savremenih dizajnera Pjera Kardena (89), nema ničeg nejasnog, ali opet mnogo toga iz njegovog intimnog sveta ostaje skriveno. Posao je njemu sve. Svaki dan počinje u firmi gde izdaje naloge za rad, potom obilazi svoje kuće koje renovira, a odlazi i u svoja pozorišta... Iz njegovog poimanja uspeha zaključuje se da je postizanje cilja jednostavno, a ipak, njegove rezultate retko ko može da ponovi. Kada je nedavno, samo mesec dana uoči svog devedesetog rođendana, boravio u našoj prestonici u koju je došao na poziv modne agencije Fabrika i gospođe Vesne Mandić, a gde je na događaju Sun Moon and Stars Belgrade Fashion Nights predstavio svoju najnoviju kolekciju, Pierre le Grand ili Petar Veliki, kako mu je nadimak, podsetio je na detalje iz svog bogatog stvaralačkog opusa, na karijeru umetnika koji je sedamdesetih godina prošlog veka promenio izgled žene i muškarca kreirajući uniseks odeću, vlasnika restorana Maxim’s rasejanih po celom svetu...
- Kažu da sam nekoliko puta u XX veku uzburkao svet mode i naveo i muškarce i žene da nose istu odeću, i da sam 1957. godine, kada sam osmislio mehur haljinu, izazvao pravi zemljotres bez žrtava. Prvi sam modni kreator koji podigao japansko tržište visoke mode. Godine 1959. izbacili su me iz Privrednog sindikata jer sam lansirao konfekciju, kategoriju bez koje danas modni svet ne postoji. Godinu dana kasnije lansirao sam mušku modu Cilindar koju je na reviji nosilo 250 studenata. Šezdesetih godina podigao sam rub suknje iznad kolena - seća Cardin, samouveren u svaku svoju odluku.
- Moj pravi luksuz jeste sloboda jer sam oduvek radio ono što volim. Ja sam jedini čovek na svetu kome je dozvoljeno da obuče odelo Nila Amstronga, astronauta koji je prvi kročio na Mesec, i jedini kome je dozvoljeno da sedne u stolicu za katapultiranje u raketi. Ponosan sam i na sve svoje zgrade, na svu svoju proizvodnju, svoje restorane, ljubav, modu...
Kao Raku u horoskopu, kao da mu je predodređena ljubav prema udobnom domu i strast da stalno kupuje ekskluzivne i ekscentrične kuće, koje potom renovira.
- Dvorac Marquisa de Sadea u mestu Liberon, blizu Eks-an-Provansa je bio u ruševinama. Nakon što sam ga preuredio, u njemu je i veliko pozorište, a pored još jedno Kamenolom Marquisa de Sadea gde se svake godine održava Muzički festival čiji sam producent. U Veneciji imam palatu u kojoj je nekada stanovao Cazanova... Ne kupujem neinteresantne i jeftine zgrade, već zanimljive, kako bih kasnije mogao što bolje da ih prodam - priča umetnik koji na tržištu ima tačno 800 proizvoda koje nose njegovo ime.
- Kada sam stigao u Pariz, stanovao sam u ulici Fobur Sent-Onore broj 82, preko puta ulaza u predsedničku Jelisejsku palatu. Danas je tamo moj butik, a blizu je i moje pozorište Espace Cardin. Ja sam kao seljak koji neprestano traži dobru okućnicu. Moja kancelarija je prava pećina u kojoj je izloženo sve što sam radio. Na zidu iznad radnog stola koji sam sam dizajnirao, vise naslovne strane mojih časopisa Imprevu, Princes i Style Monitoring. Na stolu je figura u obliku čoveka koju sam dizajnirao i koja predstavlja prijateljstvo Francuske i Kine. Nemam naftne bušotine, ali imam mineralnu vodu koju su nekad pili Etrurci, Leonardo Da Vinci, Michelangelo, Dante, Bokacho... To je voda sa izvora čiji sam ja vlasnik i nalazi se u brdima na pedeset kilometara od Firence. Zove se Zdrava voda Maxim’s. Ja sam, opet, jedina osoba na svetu koji ima pravo da stavi sliku Leonarda Da Vincija, na etiketu - priča Cardin, koji je nekoliko puta dolazio u Jugoslaviju.
- Prvi put sam stigao 1947. Posetio sam Ljubljanu, Rijeku, Zadar, Split, Dubrovnik, Crnu Goru, Beograd... Pamtim Stradun u Dubrovniku, Skadarliju u Beogradu, Jovanku Broz i režisera Miru Trailović, šarmantnu i izuzetno kultivisanu i jaku ličnost koja je u mom pozorištu postavila 12 komada - priča dizajner koji je svoj poslovni život započeo kao računovođa u Crvenom krstu, a danas ima neprocenjivo bogatstvo
Jasmina Antonijević
