Voljena, obožavana, hvaljena, ali i osporavana, Žaklina le Buvije rođena je 28. jula 1929. godine u Sautemptonu, u državi Njujork. Pored toga što je postala najomiljenija dama Amerike, Džeki je bila i sinonim žene koja je umela dobro da se uda. Detinjstvo je provela između Njujorka i Ist Hemptona na Long Ajlendu. Kao dete bogatih roditelja, školovala se u najboljim privatnim školama, dok je mladost provela u Francuskoj, sve dok se u prestonici Amerike nije upisala na prestižni Univerzitet Džordž Vašington. Džeki je odrasla u bogatoj porodici takozvanog plemstva novog sveta.
Iako je imao irske i škotske krvi, njen otac Džon Bernou Buvije II, berzanski posrednik na Vol stritu, preduzetnik, ljubitelj trkačkih konja, alkohola i kocke, voleo je da ističe kako je direktni potomak Napoleonovog brata Džozefa Bonaparte. Bio je u braku sa Dženet Li Norton sve do 1940. godine kada su se razveli. Idilično Žaklinino detinjstvo prekinuo je upravo razvod roditelja. Otac se nije ponovo oženio, dok se njena majka preudala za bogataša Standarda Oila. Iako se sa sestrom preselila u novu porodicu, Džeki je ostala privržena ocu. U ranom detinjstvu buduća gospođa Kenedi obožavala je da jaše, što joj je ostala doživotna strast. Volela je da čita, slika i piše pesme. Dok je sa ocem imala veoma prisan odnos, sa majkom nije bila naročito bliska i nisu mogle da nađu zajednički jezik.
Pre nego što je upisala univerzitet u Americi, Džeki je veći deo mladosti provela u Francuskoj. Nakon studija novinarstva, prvi put se 1951. godine zaposlila u vašingtonskom Tajmsu. Počela je na mestu na kojem je trebalo da postavlja škakljiva pitanja raznim sagovornicima.
I ne sluteći da će jednog dana postati prva dama Amerike, jednom prilikom intervjuisala je i kongresmena iz Masačusetsa Džona F. Kenedija. Ipak, on nije bio njen prvi izbor jer je u to vreme bila verena sa mladim brokerom Džonom Hjustedom.
Budući zet bio je obožavan od strane njenog oca, ali je Žaklinina majka Dženet bila protiv tog braka smatrajući da njegova zarada od 17.000 godišnje nije dovoljna za zajednički život. Pod uticajem majke, Džeki je raskinula veridbu sledeće godine u martu. Dok je bila sa drugim muškarcem, već se sastajala sa Džonom Kenedijem, a u maju 1952. godine s njim je započela i romansu.
Ova ljubavna priča krunisana je venčanjem Žakline Buvije i Džona Ficdžeralda Kenedija 12. septembra 1953. godine, što je izazvalo veliko interesovanje medija. Mlada je na samoj ceremoniji pred više od dve hiljade zvanica nosila haljinu dizajnerke En Lov. Iako su mnogi zamišljali da je reč o savršenoj vezi, brak Džeki i Džona od početka nije bio bajka. Navodne ljubavne afere slavnog političara i dramatični problemi sa zdravljem čuvani su daleko od očiju javnosti. Džeki je poput mnogih žena tugu lečila trošenjem novca na garderobu i dekoraciju porodičnog doma.
Malo je poznato da je Džeki rodila četvoro dece jer je samo dvoje preživelo. Njena prva ćerka Arabela rođena je mrtva 1956. godine, a već dvanaest meseci kasnije na svet je došla Karolina koja je Kenedijevima ulepšala život. Tri godine nakon toga rođen je njihov sin Džon Ficdžerald, dok je 1963. godine gospođa Kenedi na svet donela i sina Patrika koji je preminuo dva dana kasnije.
- Deca su fenomenalni poklon za mene i zahvalna sam što ponovo mogu da gledam svet kroz oči mališana. Oni su povratili moju veru u porodične vrednosti i budućnost zajednice – rekla je u jednom od intervjua gospođa Kenedi.
Nakon izbora 8. novembra 1960. godine, Džon Kenedi je pobedio svog protivnika Ričarda Niksona i u trideset prvoj godini postao najmlađi američki predsednik. Kad je njen suprug izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ljubitelji američkog plemstva dobili su prvu damu kakvu su želeli. Džeki je kao domaćica Bele kuće savršeno uredila njihov novi dom, a restauracija zgrade bila je njen prvi zadatak. Kao medijski maher koristila je novinare kako bi dobila ono što želi.
Prva je objavljivala porodične fotografije sa piknika, ali i dokumentovala trenutak kada se predsednik u ovalnom kabinetu igrao sa svojim naslednicima. Džeki je obožavala druženja i organizovanje koktela. U to vreme u Beloj kući često su gostovali glumci, muzičari, zabavljači... Ipak, nije želela da svoju porodicu potpuno izlaže javnosti, pa je retko kada decu izvodila na javna mesta ili davala intervjue. Kao predsednik Amerike, Džon je sa suprugom često putovao i svuda je bio odlično prihvaćen, a supružnici Kenedi su od Pariza preko Indije do Pakistana svuda išli zajedno.
Naizgled savršeni život predsedničkog para nije dugo trajao. Naime, 21. novembra 1963. godine prvi par Amerike napustio je Belu kuću zbog političke turneje po Teksasu. Tek što su sledećeg dana stigli u Dalas, Džeki se odevena u roze Chanel kaputić vozila u kabriolet limuzini pored svog supruga i tada je na njega pucao do danas nepoznati napadač koji ga je usmrtio. Nakon što je odjeknuo pucanj, skočila je na svog muža kako bi ga zaštitila, ali je nešto kasnije u bolnici ipak konstatovana njegova smrt. Džeki je odbila da skine krvavu garderobu i u svom roze kaputu koji je bio isprskan Džonovom krvlju, otišla je na aerodrom. Tada su zabeležene njene reči: Pustite ih da vide šta su uradili.
Bila je jednako lepa, otmena i dostojanstvena dok je pratila supruga do večnog prebivališta. Odmah nakon tragedije, privatni život Džeki Kenedi stavljen je pod lupu javnosti. Skandalozna priča o zabranjenoj ljubavi između Žakline i njenog devera počela je da se raspreda onog dana kada se posle atentata u okrvavljenom kostimu vraćala u Vašington, a na aerodromu ju je dočekao lično Robert-Bobi Kenedi. Strastveno ju je zagrlio i odveo kući bez pratnje, rastrzan osećanjem krivice zbog toga što su mu ubili brata dok je on vršio funkciju ministra pravosuđa.
Od tog dana Bobi je sve češće obilazio Džeki u Vašingtonu, a ona je u vreme kada joj se divila cela Amerika, bukvalno živela na antidepresivima i pušila po dve pakle cigareta dnevno. Nikako nije mogla da izbaci iz glave flešbekove u kojima vidi sebe kako sa zadnjeg sedišta automobila sakuplja komade mozga ubijenog supruga. Koliko je bila u lošem stanju, govore i lekarske prognoze, a čak je i njen lični doktor Maks Džejkobson, koji joj je uglavnom ubrizgavao sedative, govorio da neće preživeti. O njenoj deci najviše je brinuo stric Bobi koji ih je stalno dovodio u svoju kuću. Ipak, posle nekog vremena, Bobijevoj supruzi Etel počelo je da smeta druženje njenog muža sa Džeki i želela je da se to prekine. Mržnja je išla toliko daleko da nije volela ni njene naslednike, naročito zbog toga što ju je još ranije prozvala rasplodnom zečicom koja stalno rađa decu.
Nekoliko godina kasnije, Džeki je upoznala Aristotela Onazisa. Iako su joj u početku mnogi zamerili na druženju s ovim bogatim grčkim biznismenom, još veći šok izazvalo je njihovo glamurozno venčanje 20. oktobra 1968. godine. U to vreme Onazis tek što je prekinuo vezu sa operskom divom Marijom Kalas, što je učinio kako bi se oženio sa bivšom prvom damom Amerike. Džeki je insistirala na braku, a ne na vezi, prvenstveno zbog svoje dece koju nije htela da osramoti.
- Prvi put se udajete zbog ljubavi, drugi put zbog para, a treći put zbog prijateljstva – rekla je Džeki nakon udaje za evropskog biznismena.
- Nije da baš nikad nisam radila u životu. Bila sam novinar i učesnik u događajima koji su oblikovali američku istoriju. Nisam baš najgori izbor za ovu poziciju – dodala je tada.
Drugi brak je, po njenom mišljenju, imao smisla pošto joj je Onazis davao novac i moć koji su joj bili neophodni u tom trenutku. Četiri meseca pre venčanja, brat njenog pokojnog muža Robert Kenedi ubijen je u Los Anđelesu, nakon čega je Džeki odlučila da sa decom napusti SAD jer se sumnjalo da su svi Kenedijevi na meti. Otprilike u to vreme Onazis je izdao saopštenje koje je uzburkalo javnost: Džeki je ptičica kojoj je potrebna sloboda i finansijska sigurnost, a ja sam joj pružio oboje. Ipak, iako je dobila sve što je želela, ubrzo je Onazis tražio razvod, a od parlamenta Grčke da usvoji ugovor koji će sprečiti da po njegovoj smrti Džeki dobije 25 procenata bogatstva, što bi joj po zakonu pripalo. U tom periodu često je pokušavao da ponovo vidi Mariju Kalas, a Džeki se pred sam kraj njihovog braka preselila u Njujork, gde je i ostala do kraja života. Onazisova smrt učinila je Džeki u 46. godini po drugi put udovicom.
- Oduvek sam živela kroz svoje muževe, ali više to ne mogu da radim – govorila je tada. Pošto su joj deca već uveliko odrasla, odlučila je da se posveti pisanju jer je to oduvek želela. Postala je urednik konsultant u Vikong presu, a nedugo zatim dala je otkaz jer je vlasnik bez njenog znanja objavio triler koji je asocirao na ubistvo njenog prvog supruga. Krajem sedamdesetih radila je i kao urednik u Dableju samo tri dana u nedelji.
- Tužno je što žene moje generacije po difolutu ne treba da rade ukoliko imaju porodicu. Šta treba da čine kada ta ista deca porastu – da gledaju kako kapi vode klize niz prozorske okvire – iskrena je bila u jednom od retkih obraćanja medijima.
Džeki se nikada više nije udavala iako je često viđana u društvu bogatih ljudi. Početkom 1994. godine dijagnostikovan joj je rak. Kada je bolest otkrivena u ranoj fazi, porodica je bila optimistična verujući u njen oporavak, a ćerka ju je naterala i da ostavi cigarete. Međutim, u aprilu iste godine, bolest se galopirajući proširila. Džeki je preminula 19. maja u šezdeset četvrtoj godini, u svom apartmanu na Petoj aveniji. Sahranjena je četiri dana kasnije pored prvog supruga Džona Kenedija i blizu njihovo dvoje prevremeno rođene dece, sina Patrika i ćerke Arabele.
O Džeki se dosta toga otkrilo i nakon njene smrti. U skandaloznoj biografiji Dejvida Hejmana, supruga predsednika Kenedija prikazana je kao pohotna žena koja je u krevet odvukla brojne uspešne i slavne muškarce. Ne samo da Džeki nije sedela skrštenih ruku dok ju je Džon varao sa Merilin Monro i Odri Hepbern, nego mu je, prema Hejmanovom pisanju, odmah uzvratila istom merom tako što je zavela čuvenog glumca Vilijama Holdena. Nakon jedne pijanke, odvukla je u krevet Marlona Branda, a sa Vorenom Bitijem imala je uzbudljivu aferu.
Priredila: Ksenija Konić
