Srušeni snovi, razarajuća bol, tuga bez kraja, šok i neverica jedino je što je ostalo nakon pogibije pop pevača Darka Radovanovića (36). Bio je čovek pun života, plemenite duše, velikog srca... Jedan od onih ljudi za koje nije mogla da se kaže ružna reč. Iskren, srčan, dečijeg osmeha, neiskvaren... Istinski dobar čovek. Svojim roditeljima je bio čvrst oslonac, supruzi hrabri vitez, ćerkici neustrašivi heroj, prijateljima obožavani drugar, saradnicima omiljeni muzičar, fanovima voljeni pevač... Darko je umeo da bude srećan, da se smeje, ceni sitnice, čovek koji je umeo da sanja i želi... Nije umeo, a nije ni želeo da stane. Neprestano neumoran, neumoljivi perfekcionista, svakim novim danom grabio je ka svom parčetu neba. Darko nije verovao da se snovi ostvaruju tek tako. Znao je da uvek mora da daje celog sebe i verovao u nagradu koja sledi. Simpatični, harizmatični, neiskvareni dečak nije umeo da povređuje, da se sveti, da pakosti... Naprotiv, govorio je da je oproštaj mnogo lakši od mržnje i duboko verovao da je zaista tako. Nije ni sanjao da će se njegovi snovi raspršiti u samo jednoj stravičnoj sekundi. Jer imao je mnogo planova, mnogo lepih, čistih želja... Do poslednjeg trenutka kovao je svoju sreću. Nisu mu godine oduzele dečiju nevinost, sa kojom je ugledao svet 21. septembra 1975. godine u Novom Sadu. Porodica Radovanović samo dva meseca nakon rođenja sina preselila se u mesto Žepče u Bosni i Hercegovini, da bi se potom nastanili u Obrenovcu.
Darkovi majka Stana i otac Vidoje godinama kasnije šalili su se kako je njihov sin najpre propevao, pa potom prohodao. Muzika je verovatno bila njegova prva ljubav jer u drugom razredu osnovne škole osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju školskih horova kao najbolji i najmlađi solista. Od tada pa do momenta kada je otpočeo profesionalnu muzičku karijeru, Darko je svoje roditelje i brata Sinišu stalno radovao nagradama na novim takmičenjima. I svi su znali da neće odustati. Po završetku osnovne škole u Stublinama upisao je srednju školu u Obrenovcu gde je osnovao rok grupu Nebeski jahači, koja se nakon kraćeg vremena rasformirala. Ali onda je došla ta 1999. godina kada je upisao Fakultet fizičke kulture u Beogradu, na čemu su insistirali njegovi roditelji, oboje prosvetni radnici, koji su inače svom sinu dali dozvolu da počne da peva još za vreme gimnazijskog školovanja samo ukoliko bude odličan đak i ukoliko naknadno krene na studije. I mada nije želeo da odustane od fakulteta na kojem su mu na kraju ostala tri ispita do diplome, Darko je konačno dobio priliku da ostvari svoj najveći san. I hrabro je krenuo ka svom cilju. Postao je pevač grupe Cvaka Cvak, koji je naknadno postao Mega mix bend. Ali posle pet godina zajedničkog rada uvideo je da ima dovoljno hrabrosti da se upusti u borbu za solo karijeru. Ali onako skroman, nenametljiv, Darko bi možda i zastao da nije dobio ogromnu podršku Zdravka Čolića kojeg je sticajem okolnosti upoznao na svom fakultetu gde je legendarni pevač vežbao. Zdravko je čuo njegovu pesmu Stidim se, pomogao mu da se nađe među takmičarima festivala Beovizija 2003. godine, a nakon nastupa saopštio mu da ga nije izneverio. Upravo tu se Darko upoznao sa pokojnom muzičkom zvezdom Tošetom Proeskim, koji se raspitivao za njegov stajling, a Darko za bežični mikrofon koje je on imao i nesebično mu ga pozajmio za prvi veliki nastup. Sledeće godine na istoj manifestaciji sve je nekako bilo lakše pa je sa mnogo manje treme otpevao numeru Prijatelji moji brinu.
Pesme za svoj prvim album pod nazivom Darko Radovanović koji je realizovao uz podršku producenta Zorana Radetića, Darko je najpre dao svojoj porodici i prijateljima na slušanje. Stidljiv, obazriv, pun strpljenja, spreman da čuje kritiku, nije mogao da sakrije sreću kada je dobio pohvale. Znao je da se sve isplatilo. Već tada poznat kao majstor za najbolje zabave, ovaj muzičar samo je hrabro i istrajno nastavio da krči svoj put ka zvezdama.
I dok je žurio sa koncerta ka koncertima širom Balkana, Darko je tokom 2008. vredno spremao drugi album Dosije, sa kojeg se izdvojilo nekoliko hitova, dok mu je singl sa koleginicom Ivanom Selakov Ako je do mene godinu dana kasnije doneo veliku popularnost. Poslednji CD iz 2010. godine Dukat doneo mu je najveći uspeh zbog popularnih pesama kao što su Dukat, Sanjam te, Vreme da se rastaje… Numera Spava mala u dve postelje koju je snimio samo nedelju dana pre nego što je zauvek otišao postala je hit preko noći…Ostali su u montaži kadrovi njegovog poslednjeg spota E moja ti sa poslednjeg albuma koji je u ponedeljak 13. juna trebalo da bude gotov, a stopirao ga je nesrećni životni obrt.
Darko je među kolegama i saradnicima bio poznat kao jedan od malobrojnih pevača koji je temeljno ulagao u svoju karijeru. Kao veliki perfekcionista umeo je satima da radi na ispravljanju sitnice koju je mogao da primeti samo on, stalno govoreći da će se sve to jednog dana videti. Nebrojeno mnogo puta u karijeri mogao je da izabere prečice, ali nije želeo.
- Ja sam ludački borac i mogu da ostvarim sve što je do mene. Smatram da je uspeh zagarantovan samo ukoliko uspeš da iskompenzuješ stvari tako da ne izgubiš identitet. Mora se mnogo raditi na sebi jer najteže je ostati svoj, a ostati u muzici - bio je odlučan Darko.
Išao je onim težim i mučnijim putem, ali sa osmehom na licu uveren da se, kako je govorio u jednom od svojih prvih intervjua, iskrenost uvek prepoznaje i na kraju donosi najlepše plodove rada. Ispoštovao je svakog svog saradnika, nikada nikome nije ostao dužan, nikada nije išao ka uspehu po svaku cenu… Nekako je mislio da će sve to doći i govorio tako.
Darko je u poslednjih godinu dana bio najzadovoljniji sobom. Poslednjih meseci svog života stalno je ponavljao: Sve polako dolazi na svoje… Bio je ponosan na sebe, svoje godine čekanja, činjenice da nije imao neprijatelje i mrlje. Bio je umoran, ali je poleta i snage imao mnogo više. Svoj posao neretko je nazivao čergarskim, ali ga je uprkos tome silno voleo. Publika mu je davala hrabrost.
I taman je dozvolio sebi da kuje velike planove. Koncert na Trgu Ćire Milekića kao poklon maturantima Sremske Mitrovice 16. juna trebalo je da bude njegova generalna proba pred ostvarenja svog velikog sna, koncerta u Expo centru krajem oktobra koji je bio zamišljen kao nesvakidašnja žurka koja će se dugo prepričavati. Imao je sklopljene sve kockice tog mozaika, koji je u srcu Beograda trebalo da istakne sve njegove kvalitete.
Za sve svoje poslovne pobede, imao je podršku, pažnju i ogromnu naklonjenost supruge Maje. Njihova ljubav počela je 2004. godine. Već tada omiljen među brojnim damama, Darko je prvi put morao da se pomuči da bi osvojio srce devojke koja ga je fascinirala na jednom nastupu u njenoj rodnoj Sremskoj Mitrovici. Osvajao ju je šest meseci, a Maja je na kraju poklekla, dok se Darko šalio kako se upornost uvek isplati. Mada joj je bilo teško da se navikne na život kraj pevača, on je uvek na pravi način umeo da joj pokaže da ona ima najlepše mesto u njegovom srcu i da nikada nema razloga da bude ljubomorna. Jer u trenutku kada je Maja postala njegova devojka, Darko je zaboravio na sve prošle veze. Bila je njegova obožavana žena i nikada nije krio da je više od četiri godine maštao o venčanju sa njom. Zbog Maje se Darko doselio u Sremsku Mitrovicu gde ona ima svoj frizerski salon i gde su njih dvoje osnovali svoje ljubavno gnezdo. Tamo je Darko pored nove ljubavi stekao i nove prijatelje sa kojima je svakodnevno, čim bi ustao, pio espreso kafu u obližnjem kafiću.
Maja i Darko bili su beskrajno zaljubljeni, spremni da ulože i poslednji atom snage i kreativnosti da oduševe jedno drugo. Darko je uvek govorio da Maja vodi glavnu reč u njihovoj vezi, a potom i u braku.
- Samo da se ona ne ljuti. Neću da radim ništa što može da naljuti moju Maju - govorio je.
Obasipao ju je ljubavlju i nežnošću, obožavao ju je. On je bio njen vitez koji ju je štitio od svega i svih. Kada je 11. juna pre tri godine na svet došla njihova Lara, ponosni tata nije mogao da opiše sreću. Oduvek je želeo da ima decu, a kad ga je obradovala ćerka, toliko se napio da su mu sutradan prijatelji prepričavali gde su i kako slavili jer se on nije ni sećao. A on se smejao, presrećan zbog devojčice koja je nasledila maminu lepotu, a tatin temperament i osmeh.
- Iako obožavam svog brata koji živi i radi u Švajcarskoj, želeo sam da imam i sestru. Valjda sam zato mislio da bih, da sam mogao da biram, izabrao da dobijem ćerku. Slab sam na nju. Ali voleo bih da imam i sina. Sad polako razmišljamo o drugom detetu, a ja se nadam da će nam se desiti i treće - neretko je pričao.
Lara je od prvog dana bila princeza njihovog doma. Iako bi dolazio kući sa nastupa u ranu zoru, taman kad se devojčica budila, zaboravljao bi na umor i igrao se sa njom.
- Ujutru mi ništa nije teško, ja dođem kući taman u vreme kad ona treba da se probudi, onda se poigramo i legnem da spavam. Pre neki dan je sama ušla u sobu dok sam spavao, i poljubila me u ruku. I kako da ne ustanem - pričao je kada je njegova princeza imala petnaest meseci. Maštao je da ima bar troje dece. Maja i Lara su bile njegova oaza, trudio se da im ispuni svaku želju.
U poslednjoj nedelji svog života neumorno je završavao pesmu Spava mala u dve postelje da bi je završio pre premijernog izvođenja u emisiji Ognjena Amidžića Ami G Show, dok je Maja tražila idealnu destinaciju za njihov odmor. Samo dan pre nesreće, sve troje su zajedno došli u tržni centar Delta City kako bi kupili neophodne stvari za predah u Grčkoj gde je trebalo da krenu 18. juna i ostanu deset dana.
- Samo deset dana da predahnem, da se malo smirim i dođem sebi, a onda krećem neumorno i da radim i da spremam koncert... Ne znam zašto, ali nešto osećam da će to biti prava stvar. Hvala Bogu, sve je krenulo kako treba, kako sam oduvek želeo. Znao sam da će na kraju sve doći na svoje - rekao je bliskoj prijateljici samo dan pre nesreće.
Nije ni slutio šta ga čeka. I kada je 9. novembra prošle godine preživeo saobraćajnu nesreću na Mokroj Gori sa svojim menadžerom Aleksandrom Miloševićem (41) nije ni pomislio da je to neka vrsta opomene. Bio je veoma odgovoran, neporočan čovek koji nigde nije srljao. Zbog toga što je mnogo putovao, želeo je da kupi dobar automobil, a procenio je da će u mercedesu E 320 udobno putovati s kraja na kraj zemlje i donositi radost i dobru atmosferu ljudima koji su voleli da ga slušaju.
Tog kobnog 11. juna Darko je gostovao u Jutarnjem programu RTV Pink kod voditeljke Minje Miletić i promovisao svoj novi singl Spava mala u dve postelje. Kada se vratio, Maja i Darko su zajedno otišli na jednu svadbu u Sremskoj Mitrovici. Radosni, nasmejani, veselili su se zajedno, sve dok nije došao trenutak da Darko sa svojim menadžerom krene u Varvarin na unapred zakazan nastup i da se posle nastupa što pre vrati jer je sutradan trebalo da proslavi treći rođendan svoje ćerkice. Pre nego je krenuo na put, pozvao je na kafu svog prijatelja, menadžera Zorana Kovačevića. Popričali su i rastali se, a Darko je raspoložen krenuo na put bez povratka. Trebalo je da bude gost iznenađenja na jednoj privatnoj proslavi punoletstva. U 20 sati i trideset minuta njegovo srce je na Ostružničkom putu prestalo da kuca zajedno sa srcem njegovog menadžera i kuma. Malo kome je u prvi mah bilo verovatno šta se desilo. Jer Darko je bio čovek ogromne snage, pun života, volje, hrabrosti...
- Znam da moje vreme tek dolazi. Sve ove godine rada tek sada su polako počele da donose rezultat. Znao sam da to mora da se desi. E sad polako, ne želim da pravim greške, zato mi nije teško da brinem o svim sitnicama. Bolje i da sam umoran, nego da se posle kajem - stalno je napominjao.
Stravičnu vest njegovoj životnoj saputnici preneo je te večeri oko ponoći njihov kum Milan. Nije znao kako da joj kaže... Darkov otac Vidoje koji je dugo bolestan više ne mari za život, majka Stana ni suza više nema... Ćerkica Lara od očeve nesreće nalazi se kod maminih roditelja, a njoj je pored sve nesreće ostala i ona surova odgovornost da svom detetu saopšti da tate više nema.
Malo je onih koji i danima kasnije mogu da poveruju da ga više nema i da je Darko onaj čovek kojeg je 14. juna više od 5. 000 ljudi ispratilo na večni počinak na gradskom groblju u Sremskoj Mitrovici. Svi se nadaju da će se odnekud pojaviti, da će se pojaviti sa nekom zorom sa nastupa pomalo umoran, ali nasmejan. Jer veoma često je isticao kako je životni smisao da se što više smejemo, ali da bismo došli do toga moramo da podnesemo mnoge žrtve.
Svi se teško mire da je zauvek otišao tako veliki čovek koji je imao i želeo još mnogo toga da pruži. I svi se slažu da nije zaslužio da ode tako rano, baš onda kada je krenuo ka muzičkom vrhu, kada je krišom sa ushićenjem pričao da priželjkuje drugo dete... Darko nije imao znak pored puta o onome što je presudilo njegovom odlasku. Nije mogao ni da nasluti da će se njegovi snovi srušiti i da će njegovi najmiliji za samo jedan sekund ostati zavijeni u crno. Naprotiv, on je bio jedan od onih ljudi koji su umeli da budu istinski srećni. Imao je tu fascinantnu energiju, optimizam i veru da posle svake kiše mora doći duga. Stravična tuga pomešana sa besom, gorčinom i bolom smenila je njegov zarazni smeh. I mada bi voleo da ga svi pamte nasmejanog, malo ko sada ima snage za to. Jer ta beskrajna praznina koju je ostavio nikada ne može da se ispuni. Još nije bilo vreme da se rastaje od Darka.
Mirjana M. Višnjić
