Tridesetsedmogodišnja ćerka glumačke legende Zorana Radmilovića, Ana Radmilović, iako je bila devojčica kada je on napustio ovaj svet, još se jasno seća njegovog duha i neizmerne ljubavi s kojom ju je odgajao. Iako su ga mnogi doživljavali kao prekog čoveka, Ana tvrdi da je u svom domu bio topao i privržen otac i suprug koji se o svemu brinuo, zbog čega su se ona i njena majka, glumica Dina Rutić-Radmilović, osećale neizmerno sigurno. Pre dve godine objavila je njegove zabeleške u knjizi Zalažem se za laž, a prošle godine novo ostvarenje radnog naslova O jednom brkatom tati.
- Moja druga knjiga oživljava sećanja na svog oca sve do njegove smrti, kada sam imala svega jedanaest godina. Ne zalazim ni u kakve senzacionalističke analize, već prostim rečenicama opisujem naš odnos – kaže Ana i s uzdahom konstatuje da nikada neće izbledeti bol zbog preranog odlaska voljenog brkatog tate.
- Pamtim ga kao toplog čoveka, što se verovatno vidi u svim njegovim ulogama, jer ga na osnovu njih ljudi vole i posle dve i po decenije koliko je prošlo od Zoranove smrti. U svom domu je bio kao i svaki drugi čovek, a kakav je bio kada je radio, to ne mogu da kažem pošto svoje obaveze i poslovne brige nikada nije unosio u kuću. Sećam se njegovih priča kako ga mrzi da ide na predstavu, stalno je ponavljao da je mator čovek koji više ne može da izdrži taj tempo i kako je trebalo da upiše nešto pametno poput prava ili arhitekture, što mu je njegov otac savetovao – s osmehom se priseća Radmilovićeva.
- Moj otac je bio veoma pravičan čovek i za mene autoritet. Naučio me je šta je fer i zbog toga nisam želela da prekršim nijedan naš dogovor, ali nikada ga se nisam plašila. Ne sećam ga se kao prekog čoveka, ali i sama sam čula takve tvrdnje. On bi se ponekad povukao u svoju radnu sobu i pretpostavljam da su to bili periodi kada nije bio dobro raspoložen. Bio je brižan otac, a verujem i dobar suprug. Ponekad je umeo da bude posesivan, ali uvek se trudio da se pored njega majka i ja osećamo sigurno, što smo svakako i bile – priča šarmantna Ana koja je s ocem uvek delila svoje male tajne.
- Bilo mi je smešno kako je reagovao na moje prijatelje i simpatije. Vrlo ozbiljno je tražio da mu odgovorim: ko je taj dečak, odakle su mu roditelji i kakav je. Bilo je tu ispitivanja koja mu, po mom mišljenju, nisu priličila, ali prosto je tako reagovao – objašnjava atraktivna brineta koja je samu sebe obmanjivala na dan kada je Zoran zauvek napustio njen život.
- Kada je umro, nisam verovala da se to dogodilo. Mislila sam da me svi ljudi koji su dolazili u našu kuću da izjave saučešće lažu, čak sam bila sumnjičava i prema majci. Svi su raspredali o tome da li će biti sahrana ili kremacija, hoćemo li zvati sveštenika ili ne, a ja nisam shvatala šta će im sve to. Mislila sam da svi oni nisu u pravu. Međutim, ubrzo sam prihvatila istinu, ali u prvi mah želela sam sam da verujem u laž kako bih olakšala svoj bol – priseća se s tugom Ana 21. jula 1985. godine, kada je njen otac zauvek utihnuo na Prvoj hirurškoj klinici gde je izgubio opaku borbu s kancerom.
- Činjenica da sam ćerka Zoran Radmilovića pomogla mi je na nekim mestima, ali uglavnom među običnim ljudima. Mislim da me je prezime čuvalo dok sam radila kao novinar na Kosovu ili sam prosto verovala u to da bih se osećala sigurnije. Međutim, bilo je strašno dok sam studirala glumu kada su ljudi očekivali da ličim na njega, što je bilo nemoguće jer sam prvo žensko, a drugo bila sam dete. To sam baš teško podnosila – završava dama koja je trenutno angažovana kao scenarista dokumentarnog filma po knjizi Zalažem se za laž koji će se na jesen emitovati na RTS-u.
DRUŠTVO UMETNIKA: Sećanja na legendu
Kolege slavnog glumca Zorana Radmilovića nakon dve i po decenije pamte i rado se sećaju svog velikog prijatelja, njegovog neverovatnog duha.
Glumac ALJOŠA VUČKOVIĆ obožavao je Zoranov humor:
- Zoran bi sada u ovoj situaciji kada se ispred zgrade u kojoj je nekada živeo postavlja spomen-ploča, rekao: Nemoj da mi se tu skupljate jer ste dobar cilj iz vazduha! Nemoj da mi se tu skupljate, nego marš kući, pa knjigu u šake i učite. Učite, učite, učite, kao što je Lenjin govorio.
Veliki umetnik PETAR KRALJ vreme koje su proveli zajedno smatra neprocenjivim:
- Zorana znam od početka njegove karijere u Beogradskom dramskom pozorištu. Dosta vremena smo provodili zajedno, najviše u kafani i to uglavnom na Vračaru.
S druge strane CACI MIHAJLOVIĆ priseća se kakav je bio vizionar:
- Zoran je bio jedinstveni čarobnjak koji je u tišini svog doma promišljao neke važne misli koje je, na sreću, ponekad i zabeležio.
Glumica MIRA BANJAC veoma ga je cenila kao glumca:
- Radmilović je posebna priča, s njim sam veoma malo radila, ali sam ga dobro znala. Nije bio vedar i zabavan kako su ga ljudi doživljavali, već zaista težak čovek, gotovo mizantrop. Često se povlačio u sebe, bio je mrzovoljan, u nekim situacijama čak i neprijatan, ali obrazovan i teatarski dobro obavešten.
Moni Marković
