Vjera Mujović i Štefan Prajs: Sve o našem medenom mesecu

Po njenoj želji, glumica Vjera Mujović i nemački lekar Štefan Prajs neposredno nakon venčanja uputili su se u Veneciju gde su sređivali utiske sa svadbe i pravili slatke planove za budućnost

- Moja očekivanja čak su i nadmašena. Posle venčanja, prvo na nebu a potom i u crkvi, i proslave s mnogo gostiju, proveli smo nasamo četiri božanstvena dana. Prvo sam pomislila da je to mnogo lepih utisaka, ali sada samo osećam kako me od šetnje još pomalo bole noge –

Štefan je na naše venčanje došao kolima iz Nemačke, a zatim smo zajedno otišli u Veneciju, pa kod njega u Minhen, odakle sam se u Beograd zbog posla vratila avionom. Iako sam mislila da će mi lakše pasti naše prvo razdvajanje, smatrajući da stižem u svoj grad zbog predstava, prvi put u životu čudno mi je što sam sama
- Moj suprug odlično poznaje taj grad jer je često boravio u njemu. Inače, kad god dođe prvi put u neki grad, odmah se snađe, na šta se reditelj Ljubiša Ristić jednom našalio: Naravno da je tako kad je špijun. (Smeh) Navikla sam ranije da ja organizujem razna putovanja, a ovoga puta sve je osmislio Štefan. Njegov izbor bio je i zanimljiv restoran Grad Hotel Monako u kojem smo 14. maja proslavili godinu dana našeg poznanstva. Vodostaj u kanalima bio je te večeri najviši i voda je prelazila po našim stopalima... Bilo je fenomenalno

- Moje bavljenje pozorištem kao da se nastavilo na Bijenalu gde je bilo neverovatnih doživljaja. Oduševili su me Kinezi sa svojim projektima i filmovima, u japanskom paviljonu naježila sam se i oči su mi se napunile suzama. Gledali smo i video Poljska opera na Haitiju, i zaista sam razumela zašto je taj grad napravio Bijenale –
Pomalo mi je neobično što sam udata žena, jer sebe ne shvatam ozbiljno. Mnogo je lepih događaja za nama, ali morali smo da se vratimo u realnost. Štefan je već u Hanoveru gde radi sa svojim pacijentima, a ja imam probe i predstave. Pravo s puta igrala sam Veliku dramu, potom Zle duhe, pa Naše sinove i poetski kabare Ivo Andrić. Ne sređujem utiske jer nema potrebe, samo mislim na to kako ću za koji dan otići kod muža –

Piše: Jasmina Antonijević Milošević