- Andrej je nekoliko dana imao temperaturu koju nikako nismo mogli da skinemo sirupima, kupanjem, rakijskim oblogama, projinim brašnom, krompirom, sirćetom, čak ni tuširanjem. Nije pomogao nijedan zvanični ili bapski lek. Išli smo kod lekara, uradili analize krvi i to je trajalo nekoliko dana, a onda je temperatura spala i to je bilo prvo veče da je Andrej normalno spavao. I taman kad sam pomislila da je konačno sve prošlo, probudio me je njegov plač: zapomagao je kako ne može da stane na noge. Prvo sam mislila, tačnije ponadala se, da je to neka njegova šala, ali on je stvarno plakalo, nije mogao da stane na noge ili ide u toalet. Trgla sam se iz sna ne znajući šta me je snašlo i odmah zvala našu doktorku, ali ti trenuci zaista su bili užasni. Ne ponovilo se.
Story: Šta vam je prolazilo kroz glavu u tim trenucima?
Story: Kako ste reagovali vi, a kako vaš suprug Taške?
Story: Reklo bi se da ste u drugim kriznim situacijama prilično stabilni...
odvratno
Story: Koliko je to trajalo?
Ne brini, sigurno nije opasno
Story: I tada ste se smirili?
Story: A kakvi su bili mališani?
Je l' hoćete žvaku? Dosadno,
Story: Sada kada je sve gotovo, čini li vam se da ste previše zabrinuli?
Story: Da li posle svega ovoga vi i Taške planirate da imate još dece?
Story: Pa ako hoćete da zajedno odrastaju, zašto ne biste napravili dvojke?
Piše: Igor Karanov
( Story )
