Sonja i Aca: Nikada se nismo pokajali što smo se venčali

Dok iznose utiske sa žurki kojima su na dve lokacije, u dve države obeležili pola decenije od odlaska kod matičara, folk pevač Aca Lukas i njegova supruga Sonja Vuksanović prisećaju se kako su jedno drugo osvojili i otkrivaju u čemu je tajna njihovog skladnog

Iako to nikada ne planiramo, kod nas, sada već po pravilu, od svega nastane velika proslava. Sve se dešava spontano, uvek su oko nas neki nama dragi ljudi i večera se u trenutku pretvori u žurku za pamćenje –
Povodom obeležavanja godišnjice braka razmišljali smo da otputujemo nekuda. Želja nam se na neki način ostvarila, ali moram da priznam kako odlazak u Diseldorf  za nas i nije klasičan put. Mi bukvalno živimo na dve adrese, kuća nam je i tamo i ovde. U Beogradu smo organizovali intimnu večeru, a u Nemačkoj smo tim povodom okupili prijatelje i porodicu. Kada je reč o poklonima, mi tokom čitave godine jedno drugom darujemo određene stvari i ne čekamo neki poseban datum da bismo onom drugom ukazali mali znak pažnje –

Ispravno sam odlučila kad sam rešila da se udam za Acu. Inače, nikada se ne kajem zbog svojih postupaka, međutim, uradila sam pravu stvar i presrećna sam zbog toga. Aca me je na prvom mestu osvojio svojom duhovitošću, a pored toga, veoma je brižan, pažljiv i pravi džentlmen. Ispostavilo se da je takav suprug idealan za mene –
Dopao mi se njen način života, kako posmatra stvari oko sebe, kako funkcioniše. Našli smo zajednički jezik veoma lako i brzo. Svakog muškarca privlače žene koje su uspešne, samostalne i znaju šta hoće. To je sasvim dovoljno

Mi vodimo dinamičan i uzbudljiv život. Isto tako opisao bih i naš brak – zabavan i satkan od prelepih trenutaka. Stalno kuburimo s vremenom, a ovog meseca baš nam je zgusnut raspored, skoro i da nemamo mogućnosti da se posvetimo jedno drugom
Volim da budem u Beogradu, ali život je daleko opušteniji i lepši bilo gde preko, a pogotovo u Diseldorfu gde mi je porodica. Tamo je mnogo mirnije, dok je ovde stresno od jutra do sutra. Kada smo u Srbiji, Aci telefon zvoni po ceo dan, trči tamo-ovamo. Često se osećam kao taksista, što zbog nas dvoje, što zbog dece: odvezi, razvezi, dovezi. Dešava nam se da svako svojim automobilom dođe u restoran kako bismo ugrabili tek toliko vremena da zajedno ručamo. Ovde je bukvalno ludnica od života.

Život na dve adrese veoma je komplikovan, koferi su nam uvek delimično spakovani, ali trudimo se da gde god odemo napravimo svoj kutak i da u svakom stanu bude dovoljno garderobe kao i drugih potrepština. Na taj način možemo rasterećeniji da putujemo, da ne vučemo svaki put ogroman prtljag. 

- Naš zajednički život obeležavaju i svađe i lepi trenuci. To je normalno u svakoj zajednici kako među prijateljima, tako i među bračnim partnerima. Po mojim merilima, nesuglasice su sastavni deo života. Tri dana je lepo, dva ružno i tako u krug. Ništa ne doživljavam dramatično, kao što se menja vreme i odnosi među ljudima podložni su promeni, od lepih ka manje lepim i obrnuto. Aca u trenutku bude veoma eksplozivan, ali na kraju on smiruje situaciju i pokušava mene da otopi. Kad sam ljuta, volim da budem ljuta, uživam u tome, ali on takvo stanje ne može dugo da podnese zato što teži ka harmoniji –

Aca je divan otac, svako dete poželelo bi takvog. On je u stanju da uradi sve za Viktoriju, po ceo dan je i Supermen i Deda Mraz i idealan tata. Kad mu se obrati, on se rastopi i za njega tada ne postoji ne. Njena reč za njega je zapovest, oni uživaju kad su zajedno, ali mnogo ju je razmazio. Takav je i prema mojoj ćerki Sofiji, mada ne mogu da kažem da joj je bolji otac nego što sam ja majka jer to je nemoguće, ali uvek je više na njenoj strani nego na mojoj

Piše: Moni Marković