Košarkašica Ana Dabović, koja je nedavno okončala vezu sa Draganom Đilasom, otkriva da će od leta živeti u Los Anđelesu, kaže da slobodne trenutke koristi kako bi se igrala sa svojim bratancem i ističe da joj se muškarci udvaraju onoliko koliko im ona to dozvoFoto: Dado Đilas, Story PressSvako ko je imao priliku da upozna srpsku košarkašicu Anu Dabović (25) uverio se u to koliko ova mlada sportistkinja slavi život. Rečenice ne izgovara bez širokog osmeha, dok joj krupne plave oči sijaju od zadovoljstva. Ko me poznaje, zna da sam uvek raspoložena i spremna da iskoristim svaki trenutak života najbolje što mogu. Kod mene ne postoji ni sekunda ljutnje ili negativne energije, kaže Ana odgovarajući na pitanje da li je vedrina stvar pristojnosti ili nešto što bespogovorno definiše njen karakter. Košarkašica turskog Ormanspora početkom godine proglašena je trećom najboljom igračicom na Starom kontinentu, a tokom predstojećeg leta svoj talenat izmeriće u najboljoj konkurenciji, u Americi, pošto je potpisala ugovor sa timom Los Anđeles Sparks. Ana Dabović visoka je 183 centimetra, kroz život se vodi mišlju da ne treba gledati u druge već biti zadovoljan onim što jesi. Slabost su joj slatkiši. Nije mnogo aktivna na društvenim mrežama i više voli da dobije pismo nego SMS poruku. U šali komentariše da je prerano otišla iz Herceg Novog, tako da mediteranska klima i smenjivanje plime i oseke od nje nisu stigli da naprave romantičnu dušu. Na košarkaškom terenu je prodorna, precizna i ume da preuzme odgovornost. Pitali smo je da li je takva i u ljubavi.
Ista sam kao i na terenu, s tim što šutiram manje, a promašujem više Ne provodim vreme sa takvima.
- Imala sam tu sreću da se uz pomoć Miličinog iskustva pripremim za sve ono što me očekuje. To mi je mnogo pomoglo da se razvijam Milica mi je uvek davala dragocene savete i ne bi bilo u redu da je baš uvek pobedim u basketu, tako da je ponekad i pustim. Ali, pored svih članova porodice koji imaju veze sa košarkom, bez mame Nevenke ništa ne bih uspela. - Mali Vuk je sada jedino dete u našoj velikoj porodici. Sigurna sam da će bratu i snaji biti teško da ga vaspitavaju pored nas tetki koje sve radimo da ga razmazimo. Čim dobijem više od jednog slobodnog dana, odmah rezervišem avionsku kartu i dođem u Srbiju da vidim svog bratanca –
