Kad je pre šest godina Katarina Radivojević (37), jedna od najatraktivnijih glumica sa velikog platna i malih ekrana širom Balkanskog poluostrva, nestala sa ovdašnje glumačke scene i otišla u Los Anđeles da tamo gradi karijeru, koplja su se lomila oko toga da li će preko noći uspeti ili munjevito propasti. Naprosto, njen temperament oduvek je bio takav da je neprekidno gorela i očekivalo se da će brzo izgoreti u tako nemilosrdnom okruženju kakvo predstavlja Holivud. A Katarina je uradila upravo ono što niko od nje nije očekivao: taktično i smireno gradila je mogućnosti, a onda počela da dobija i uloge. Paralelno s tim otvorilo joj se i rusko tržište, gde je imala nekoliko prilično uspešnih projekata. Jedino gde nije snimala bila je Srbija. S obzirom na to da ovdašnja publika praktično nije birala gde će je gledati, bilo je važno samo da je vidi, mnogi su se pitali zašto od gotovog pravi veresiju. Ali, ona je, kao i uvek, terala po svom. A onda je dobila ulogu u srpskoj seriji Ubice moga oca, prvom domaćem visokobudžetnom televizijskom krimi-ostvarenju, kakvo je, pokazaće se kasnije po reakcijama najšire javnosti, ovde odavno bilo potrebno. U ulozi intrigantne javne tužiteljke Marije, Katarina se pokazala bolje nego ikad. Izgleda da joj je ovdašnja publika nedostajala jednako kao i ona njoj.
Na intervju je stigla odlično raspoložena, između časova joge i plesa.
Story: U poslednje vreme neprekidno putujete, i to na prilično dugim relacijama, zar nije takav život malo haotičan?
- Uglavnom sam u Los Anđelesu i Beogradu, u Rusiji nisam igrala tri godine. Tamo se, kada je reč o mom poslu, od rata dosta utanjilo tržište, ali do tog perioda baš je lepo išlo. U Los Anđelesu provodim po pola godine. Imam zelenu kartu i želim da tamo uspem. Ne bih volela da sva energija i vreme koje sam uložila propadnu, a volim i tamošnji način života...
Kompletan intervju i ekskluzivne fotografije potražite u novom, 585. broju magazina Story koji je u prodaji od petka, 2. decembra
