Najstarija od tri ćerke Gorana Bregovića, osim o umetnosti, govorila je i na temu - koliko je teško uspeti u Parizu, te da li je prednost ili opterećenje biti Bregina ćerka...
Ćerka muzičara Gorana Bregovića rođena je u Parizu. Likovnu akademiju je završila u Nantu, a od prošle nedelje njeni radovi se mogu videti na grupnoj izložbi "Svetlost i senke" u Beogradu, u okviru festivala "Dev9". Ona ističe da uvek sa zadovoljstvom dolazi u srpsku prestonicu.
Na festivalu savremene umetnosti izloženo je nekoliko mojih skulptura, a jedna od njih je pre više od mesec dana prikazana u Cirihu", kaže najstarija od tri Bregine ćerke, koje nekadašnji vođa "Bijelog dugmeta" ima sa suprugom Dženanom.
U Francuskoj je drugačiji akademski sistem. Ovde biraš jedan odsek, a tamo kada završiš likovnu akademiju možeš sve da radiš, da se baviš slikarstvom, vajarstvom... Više volim da radim skulpture i instalacije, mada sam dugo i crtala. Ostalo mi je još da završim master".
Koliko je teško uspeti u Parizu?
Veliki gradovi daju iluziju o velikim perspektivama. Toliko je mladih umetnika koji bukte od ideja, ali nije jednostavno pronaći svoj put. Meni je super u Srbiji i u Beogradu".
Ema i Goran Bregović: Ne znam tačno čemu služi otac
Šta vam se najviše dopada u Srbiji?
Koliko god sam se privikla na francusku kulturu i običaje, u našoj kući je vladao balkanski fazon. To znači da jedemo burek i pasulj. Osećam se kao slobodni atom, koji nije ni tamo, ni ovamo. I svuda se apdejtujem, jer imam duplu kulturu. Beograd je metropola, a Pariz i te kako. Kombinacija tih dveju kultura može da izrodi nešto sjajno, i na tome radim.
Ovde upoznajem nove ljude, obožavam ih jer su topli i žele da pomognu. Nije sve u parama, već u ljudskim relacijama. Najviše volim da provodim vreme sa zanatlijama, jer su zanimljiviji. Kada sam u Beogradu pripremala poslednji projekat sa babuškama koje nose feredže, radila sam sa livcima godinu i po dana. Još nije bila ekskluzivna izložba tih babuški, ali su neke izložene na ovom festivalu".
Da li je prednost ili opterećenje biti Bregina ćerka?
Srećom, ne živim estradnim životom, i to je veliko olakšanje. Živimo jednostavno, bez glamura, družim se sa normalnim ljudima. Roditelji su me uvek terali da studiram, možda ću da upišem još jedan fakultet. Interesuju me filozofija, psihologija i antropologija. Ne mislim da me je ikada sputavalo to što sam ćerka Gorana Bregovića. Roditelji su mi govorili da ništa ne može da padne s neba, da mora mnogo da se radi i da je to suština života".
Dopada li vam se muzika koju stvara vaš otac?
Veoma sam ponosna na njega, ne samo zato što mi je otac, već mislim da mu je divna muzika. Iskoristio je umetnost da spaja ljude. Neke njegove pesme su malo dosadnije, a neke su mi baš super, sve zavisi od ambijenta i trenutka. Ponekad odem na njegov koncert ako mi je blizu i imam vremena. Ne gajim taj mit da non-stop slušam njegovu muziku.
Volim, recimo, sevdalinke, to bogatstvo i mešavinu kultura. Trube i bubnjevi su instrumenti koje najviše volim da čujem u pesmi. Naravno, sve me vuče ovde, ali s druge strane, znam da ne mogu tu da bacim sidro. Veliko je bogatstvo ne vezati se za jedno tlo. Protiv sam svakog nacionalizma, mislim da je bitno da svi budemo zajedno".
