Rođen u Prištini, poslat u logor u Albaniju, godine okupacije proveo kod ujaka u Beogradu... Postao je YU Pjer Karden, poređen i sa Ivom Sen Loranom, najveći modni mag dvadesetog veka na Balkanu.
Aleksandar Joksimović Ima 83 godine, a smeje se kao dečak. On se 1997. godine penzionisao i povukao iz javnog života. Pre 26 godina ostavio je cigarete, a do tada je pušio paklicu dnevno. Svaki modni znalac će vam reći da je on začetnik i jedini oficijelni dizajner visoke mode u socijalističkoj Jugoslaviji.
Rođen je u Prištini, tamo je živeo do početka Drugog svetskog rata, otac Lazar, trgovac, bio je dva puta biran za predsednika opštine, a 1941. godine uhapšen je jer Nemcima nije hteo da preda "ključeve grada", piše Elle. Poslat je u logor u Albaniju, a ostatak porodice spas je potražio kod rodbine. Aleksandar je godine okupacije proveo kod ujaka u Beogradu.
Kada je zaradio prvi ozbiljniji novac, sašio je odelo kod čuvenog Kadrije, u krojačkoj radnji pored Mažestika, gde je dolazio samo svet koji je sebi mogao da priušti odelo od finog štofa, rukom šiveno, koje je na neki način bilo i prkos uštogljenim, konfekcijskim, socijalističkim vremenima.
Prvo zaposlenje bilo mu je - referent za odevanje u Zavodu za unapređenje domaćinstva grada Beograda, oblačio je kuvarice, osoblje u domovima za stare, vodio je računa da se posteljina i pidžame slažu, stilizovao je radnice u poslastičarnicama... Iz prikrajka, bio je zadužen za izgled radnih žena Beograda. U Zavodu ga je mimo uslova konkursa, jer se tražio kostimograf, a on je bio tekstilac, zaposlila Milica Babić, supruga Ive Andrića, koja je bila predsednik komisije. Nastala je pobuna, ali Milica je insistirala:
On ili niko drugi."
Takođe, blago im je preporučila da promene uslove konkursa. Tako je i bilo...
Posle 15 dana od zaposlenja išli smo u Zagreb da slažemo skice za radnu odeću školskih đaka, pekarki, spremačica... Sve se odigravalo pod pokroviteljstvom Pepice Kardelj. Moje skice je izabrala Jugoplastika iz Splita. Pokupio sam sve zlatne medalje. Ali, nisam imao pojma da školska kecelja treba da bude crna, pa sam napravio plavu. I tada je nastao opšti haos u štampi. Tako je, zahvaljujući mom neznanju, ušla kecelja u boji. Uvek sam pravio skandale, bez svoje volje i želje", kaže dok odmahuje rukom na pitanje o Nikici Marinović, lepotici koju je upoznao kao modni urednik Bazara.
Joksimović je vrlo brzo osetio ukus svetske slave. Njegova kolekcija Simonida imala je u Moskvi 16 hiljada gledalaca, pobedio je u konkurenciji od 24 kreatora, ostavljajući iza sebe sve svetske gigante uključujući i Šanel. Pariz je istresao iz mondenskih gaća, izložbom u Bolonjskoj šumi, promovišući jugoslovensku tekstilnu industriju revijom Prokleta Jerina. Karte za njegove revije u Lenjingradu bile su mesecima unapred rasprodate.
Milena Dravić: Za razliku od sportista, narodnih pevača, glumci nikada nisu imali privilegije
Detalji sa revije Ana Karenjina prepričavali su se po mondenskim kuloarima poput najsočnijeg trača. Dosta je i "srbovao" kroz modu, osim raskošne scenografije i koreografije, prateći elementi bili su motivi iz pesama "Marš na Drinu", "Igrale se delije"... koje je komponovao Kornelije Kovač. Iz ove biografije napucane svetskim epoletama, između dva gutljaja espresa, trudim se da vadim domaće minjone. A ima ih onoliko. Četiri godine radio je kostime za Milenu Dravić i Dragana Nikolića u nezaboravnom serijalu Obraz uz obraz.
Dragan je bio neviđen, obožavao je kostime, uvek se prvi obuče. Donosio sam moje sakoe, iako sam bio manji i uži od njega, on je ulazio u sve, malo se skupi i uđe. Kada se obuče, onda šeta po televiziji. A Milena je sve moje kolekcije snimala za naslovne strane. Baš je bila atraktivna, jednom sam joj ručno bojio čuvenu prizrensku svilu. I u Kanu je sa njom napravila čudo. Bila je najzapaženija, iako je bila niža."
Posebno poglavlje u njegovom profesionalnom životu ima Jovanka Broz. Upoznao ju je na Sajmu mode 1968, kada je promovisao kolekciju Vitraž. Godinu pre toga Dior pristao je da dođe sa kolekcijom u Beograd, ali samo pod uslovom da nastupa isto veče sa Aleksandrom Joksimovićem.
Tada je prvi put došla Jovanka Broz, Madam Lazaref, vlasnica časopisa Elle, direktor Diora, neka čuvena pariska šansonjerka, koja je pevala između dve revije, sve u svemu ozbiljna ekipa.
Tada me je Jovanka videla, ali se ništa nije desilo. Sledeće godine otišli smo sa Vitražom u Lenjingrad, u najgore moguće vreme za nas, kada je bila revolucija u Češkoj. Bio je to prvi avion koji je leteo, a tamo smo bili kao u zatvoru. Preživeli smo Lenjingrad i posle smo deo kolekcije izložili ovde na Sajmu mode, na štandu Centrotekstila. Došla je i Jovanka.
Sve manekenke obukli smo u jedan isti model, stajale su sa strane, ja sam dočekao Jovanku. Malo smo porazgovarali i odmah su me izgurali. Ona je pitala gde sam i pojurili su da me nađu. I sama je krenula u potragu, bio sam sa manekenkama, sećam se kako je svaku manekenku ponaosob zagledala. Odatle postoji cela serija naših fotografija. Tražila je da sednem pored nje, tako je počelo naše druženje.
Ali, iskreno, nisam nešto naročito kreirao za nju, više su to bile konsultacije. Uglavnom sam joj radio garderobu za domaću upotrebu. Prvi put kada sam otišao kod nje u salon u Užičkoj, bio je tu veliki regal sa modelima i zamolila me je da zajedno pregledamo garderobu jer je trebalo da putuje. Za svako putovanje dobijala je zvanični protokol, gde i šta, u koliko sati sme da obuče, do sitnih detalja, boje koju treba da nosi.
Imala je samo jedan kiks, kada su bili u Japanu nije smela da nosi haljinu u ljubičastoj boji jer je to bilo isključivo carska privilegija. Rekla mi je da joj se to više u životu neće desiti, da će od tada dva puta da čita protokol. Bila je savršeno građena, imala je divna ramena i torzo, pa čak i kada je dobila u kilaži ostala je ta zahvalna silueta, skroz skladna."
Dragan Nikolić: Nismo imali decu, ali smo drugu voleli kao svoju
Jednom joj je rekao da nikada nije bio član partije, na šta je ona odgovorila:
Ništa niste propustili u životu."
Dosta često su su smejali tom dijalogu.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
