Ova dramska umetnica odavno je uspela da se izbori za svoje mesto i izgradi ime u svetu glume, a njen talenat potvrđen je brojnim priznanjima, ali kada se svetla reflektora isključe, ona je požrtvovana majka i žena koja je spremna da nesebično daruje emocije
Odrastanje uz poznate roditelje, kojima je kasnije postala i koleginica, glumici Kalini Kovačević (33) otežalo je put ka građenju karijere jer je uz njeno ime gotovo uvek pisalo da je ćerka istaknutih umetnika Ljiljane Blagojević i Siniše Kovačevića. Ipak, njen talenat učinio je da ubrzo osvoji publiku širom regiona i izađe iz njihove senke, štaviše, danas rame uz rame s majkom igra predstave za koje se traži karta više. Iako ima uspešnu karijeru, razlog njene najveće sreće i ponosa ipak je ćerkica Miona (5), koju je dobila u braku s Radetom Ćaldovićem. Mada se krajem 2015. godine razvela, sada smatra da za ljubav uvek ima mesta u životu. U intervjuu za magazin Story, Kalina govori o utiscima s turneje u Australiji, priznanjima, ljubavi i teškom periodu u životu njene porodice koji je sada iza njih.
Odrastali ste uz poznate roditelje dok vaša ćerkica nije deo javnog života, barem za sada. Poučeni sopstvenim iskustvom, koliko se vaša popularnost odražava i na Mionu?
- Mama i tata bili su za mene prevashodno roditelji pa tek onda javne ličnosti, a tako i ja vaspitavam Mionu. Prvenstveno sam njena majka, a gluma je moja profesija i zasad mi je važno da se moj posao ne meša u moje roditeljske obaveze.
Na šta ste najponosniji kod svoje ćerke?
- Ponosna sam na to što nije sebična, što je nežna prema životinjama i deci i što voli prirodu.
Pored karijere i majčinske uloge, ima li u vašem životu mesta i za ljubav?
- Čovek ne postoji bez ljubavi, bilo da je ona prema detetu, roditeljima, partneru ili prijateljima. Mora da bude mesta za tu emociju u svačijem životu.
U periodu koji je iza vas bilo je i onih manje lepih stvari. Naime, polovinom
februara objavljeno je da je vaš otac imao moždani udar. Kako mu je sada?
- Bogu hvala, sve je dobro, zahvaljujući celoj ekipi neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije na čelu sa neverovatnom doktorkom Danicom Grujičić. Samo bih rekla da nije bio moždani udar, nego nesrećni događaj kada se moj otac u vreme one velike poledice okliznuo, nezgodno pao, dobio potres mozga, a posle par nedelja i veliki hematom koji je morao da ukloni hitnom operacijom. Oporavak pri takvim intervencijama veoma je spor, ali važno je biti strpljiv i izdržati.
Da li je ovaj loš period sada iza vas?
- Početak godine bio je težak, ali takav je život. Nadam se dobrome i verujem da posle kiše grane sunce.
Nedavno ste se vratili iz Australije gde ste igrali predstavu Sokin i Bosina. Kakve uspomene nosite s tog gostovanja?
- Turneja je bila prelepa iako vrlo naporna. Za 12 dana obišli smo sedam gradova. To je divan kontinent, bilo je uzbudljivih susreta sa Srbima koji tamo žive, ali ono što mi je ostalo u najlepšem sećanju jesu nasmejani ljudi, raskošna prirodna lepota i visoka ekološka svest stanovnika. Svakako, pored tih utisaka, ostaće mi u pamćenju divan prijem, aplauzi, smeh i ovacije koje smo doživeli s predstavom Sokin i Bosina, koja je na stalnom repertoaru u Zvezdara teatru.
Nastavak na sledećoj strani...
