Popularni pevač Nenad Knežević Knez prisetio se svojih muzičkih početaka, dragocene podrške koju mu je pružao otac, emotivnog nastupa na Eurosongu. Otkriva nam koju kuhinju posebno voli, ali i da li je još srećan na ljubavnom polju...
Vanja Ejdus ni posle razvoda ne menja stav o ljubavi: Naivno, slepo i hajmo sve ispočetka
U muzici ste praktično od svoje šeste godine, talenat ste nasledili od oca. Koliku je ulogu imao u odabiru vaše profesije? Kako ste kod sebe pronašli taj presudni X faktor za muziku?
- Moj prvi nastup je bio baš sa šest godina na tadašnjem najpopularnijem muzičkom dečijem festivalu u Podgorici Naša radost. Taj festival je i dan danas aktivan, a neki ljudi koji su i kasnije napravili neke interesantne karijere su i počeli upravo od njega. Posle toga su usledili razni bendovi još u osnovnoj školi, a i kasnije u srednjoj. Prvi profesionalni angažman sam imao već sa 16. godina. Nastupao sam u jednom pabu gde sam pevao džez sa tada najpoznatijim našim džez muzičarima – pokojnim Mimom Mitrovićem, Stjepkom Gutom i Mikanom Zlatkovićem. Bilo je interesantno da tako mlad dečko svira džez. Kasnije sam ušao u neke druge vode, postao sam DJ i bio sam najpopularniji u Crnoj Gori tada. Sad se ustvari pokazuje da su najveće svetske zvezde bile di-džejevi, a tada je bilo malo drugačije jer smo mi puštali muziku sa ploča - maksi singlove. Jako je bilo teško raditi na tim gramofonima, a sada je lakše jer CD-ovi faktički sami izračunaju koliku imaju bitažu. Što se tiče moga oca, on je od početka bio protiv toga da se ja bavim muzikom, to mu nije bila sigurna profesija, smatrao je da to nije posao koji ima neku perspektivu. Međutim, kada je video da tu više nema povratka, rekao je: Dobro, Nenade, hajde da sada kreneš profesionalnije. Naravno, puno mi je pomagao, davao smernice – šta, kako, gde. Onda sam došao sam na tadašnji Messam muzički festival i odatle je sve krenulo.
Poznati ste kao autor mnogih pesama. Otkrijte nam kako je nastala jedna od najpopularnijih Da l’ si ikada mene voljela?
- Nastala je slučajno - Ljubo Jovović je napisao tekst u kom je stalno nešto išlo u krug i onda mi je bilo nekako logično da napravimo jednu kao brzalicu - da to bude neki fazon i štos. Verovali ili ne, dok smo snimali pesmu, bio je prisutan jedan narodni pevač - Aco Pejović je svirao klavijature na našem prvom snimku.
Ksenija, jedna od dveju vaših princeza, krenula je vašim stopama. Učestvovala je i s vama na Eurosongu, a od nedavno je pevačica grupe Sevdahbaby. Koliko joj i da li joj pomažete?
- Ksenija je svoj izuzetni talenat pokazivala još od malih nogu. Bila je na raznim dečijim muzičkim festivalima, pevala je song iz Zone Zamfirove. Interesantno je i da su nas pozivali da učestvujemo u nekim pozorišnim predstavama s pevačkim numerama. Ksenija je tada bila mala, ali je pevala neke baš jako zahtevne pesme na zreo način. Jedan dan još dok je bila u srednjoj školi rekla mi je: Tata, drugarice iz odeljenja i ja hoćemo da idemo na festival Beovizija. Odmah sam ih podržao i spojio sa Skaj Viklerom, s kojim smo napravili pesmu Magija i one su ušle u finale. Međutim, te godine su favorizovane Moje 3 i one su otišle na Eurosong. Ali Ksenija i njene drugarice nastavile su da grade karijere i imale su veoma uspešne nastupe. Potom je išla sa mnom na Eurosong. Radila je sa Željkom Joksimovićem preko 100 koncerata, što je za nju ogromno iskustvo.
Emotivan nastup na Eurosongu posvetili ste svom pokojnom ocu. Kako se osećate danas kada se prisetite celokupne evrovizijske priče?
- Želeo sam da se pojavim na Eurosongu jer je to i dalje jedno od najprestižnijih takmičenja koje je izuzetno medijski propraćeno. Zvao me je direktor RTV Crna Gora, i unapred sam mu rekao svoju viziju pesme i nastupa. Željko Joksimović je radio na pesmi sa Marinom Tucaković, koja je u prvi mah imala blokadu da napiše tekst, ali je jednog dana otišla na Zlatibor i napisala u dahu tekst. Na samom nastupu sam imao neverovatno dobru energiju jer mi je u mislima bio pokojni otac i mislim da je ta energija došla od njega. To je neobjašnjivo, ali sam zaista osećao da je on bio sa mnom na bini. To 13. mesto u velikom finalu za jednu malu Crnu Goru zaista je najbolji plasman zemlje na ovom takmičenju ikada.
Pre odlaska na Eurosong proslavili ste 47. rođendan uz jedno originalno iznenađenje od svoje partnerke.
Da, Tatjana mi je tada poklonila tortu na kojoj je bila scena Eurosonga i na njoj ja i pisalo je WINNER! Meni je to bilo mnogo simpatično jer se stvarno potrudila. Onda sam naravno fotografiju objavio na Fejsu i odmah su je svi šerovali.
Pre nekoliko godina ste ostavili cigarete, ali ste jednom prilikom izjavili da vam ostaje da pređete još jednu prepreku - elektronske cigarete. Jeste li se oslobodili te navike?
- Mi o tome, a ja upravo elektronsku vadim (smeh). Ostao sam dosledan da obične ne pušim, ali i ove konzumiram manje. Baš sve da bacim ne mogu, jako retko i popijem, ali, eto, od poroka imam tu elektronsku cigaretu i po njoj sam nekako postao prepoznatljiv.
Nastavak na sledećoj strani.
