Sudeći po reakcijama onih koji su gledali premijeru filma Kao rani mraz, tridesetpetogodišnji glumac Nikola Đuričko zablistao je u još jednoj roli, ovoga puta tumačeći strogog i nepravednog Nađa Mandića. Sa svojim specifičnim humorom i umećem talentovani umetnik odlično se uklopio u priču o Vasi Ladačkom, koju prvi put kao reditelj i scenarista potpisuje čuveni muzički kantautor Đorđe Balašević. U osam godina skladnom braku sa lepom filmskom producentkinjom Ljiljanom, Nikola je pronašao uspešnu formulu za srećan život zahvaljujući kojoj odlično usklađuje privatne i poslovne obaveze. Očinstvo u kojem uživa od 2004, kada je na svet došla njegova ćerkica Nađa, pre godinu dana samo je oplemenilo rođenje sina Đorđa, pa je ponosni Đuričko tako samo pospešio svoje radne podvige u filmovima i pozorišnim predstavama. Glumac priprema još dve pozorišne premijere za narednu sezonu, a samo nekoliko dana pre premijere filma Kao rani mraz, u kućnoj atmosferi obeležio je i prvi rođendan svog sinčića. Iako se malo kad oglašava u medijima, Nikola u iskrenom intervjuu za Story govori o čarima porodičnog života, pretnjama koje je dobijao nakon javne podrške neodržanoj Paradi ponosa, ali i o briljantnim poslovnim uspesima koji njegovu karijeru iz dana u dan čine sve blistavijom.
Story: Jeste li zadovoljni svojom rolom u filmu Kao rani mraz?
- Nisam video film u pretpremijeri već na samoj premijeri, ali gledanje je uvek opuštenije od pravljenja nekog ostvarenja. Bio sam veoma uzbuđen pred premijerno emitovanje, ali sada je sve gotovo, spakovano na određeni način i tu nema promene. Lepo je ponovo sresti neke ljude iz ekipe koje nisam video od snimanja.
Story: Po čemu je rad sa Đorđem Balaševićem bio specifičan u odnosu na druge reditelje s kojima ste do sada radili?
- Za početak po tome što je reč o Đorđu Balaševiću, a on nije reditelj po vokaciji. On je čovek čije pesme ljudi vole, a slušam ih i ja od rane mladosti, kao što smo ih i porodično slušali. Iako smo se upoznali tek na snimanju, imao sam utisak da Đorđa poznajem čitavog života. On im neku svoju poetiku kojom vas na jednostavan način uvuče u celu priču, pa sam vrlo lako postao deo scenarija za film Kao rani mraz.
Story: Za koju Balaševićevu pesmu možete da kažete da je obeležila vašu ranu mladost i odrastanje?
- Oduvek volim pesme Boža zvani pub, Imao sam strašnog petla, Za sve je kriv Tom Sojer. Uglavnom su mi bile zanimljive te tvrđe Đoletove stvari.
Story: Đorđe je radio i muziku za film. Kako vam se ona dopada?
- Jedva sam čekao da je čujem. Ovim filmom Đorđe je zaista postao kompletan autor jer sve nosi njegov pečat: od kostima, preko scenarija i režije, pa do muzike po kojoj ga svi najbolje znamo.
Story: Kakav je Nađ Mandić kojeg igrate u filmu?
- Strog, ali nepravedan.
Story: Ima li sličnosti s vama privatno?
- Naravno da nema (smeh). Film opisuje neko drugo vreme i Đorđe se nije toliko bavio istoriografijom koliko poetikom i atmosferom koju nose njegove pesme.
Story: Jeste li zadovoljni svojim pozorišnim projektima?
- Do kraja sezone imam još dve premijere. Jedna je u Pozorištu Vuk i reč je o komadu Sablja Dimiskija, u kojem igramo Nebojša Glogovac, Marinko Madžgalj, ja i šest koleginica sa FDU, koje još nismo upoznali. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu očekuju me Ovidijeve Metamorfoze, u režiji Aleksandra Popovskog.
Story: Magazin Story nominovao vas je za nagradu Najinspirativniji potez godine na predstojećem Story Awardsu, zbog javno upućene podrške Paradi ponosa. Jeste li se nakon pretnji koje ste dobili pokajali zbog otvorenog suprotstavljanja diskriminaciji homoseksualaca?
- Nisam se pokajao zbog podrške koju sam uputio Paradi ponosa. Nisu to bile strašne pretnje, ali loše zvuči kada vam supruga to pročita i zabrine se.
Story: Da li ste bili svesni mogućih reakcija kada ste se odlučili da snimite video-poruku za taj događaj?
- Znao sam da će biti takvih reakcija, ali mislim da nigde nisam pogrešio.
Story: Kakvu ste poruku želeli da pošaljete?
- Nadam se da sam osobama kojima sam uzor, skrenuo pažnju da je u društvu u kojem živimo moguće biti liberalan. Pokazao sam da bi trebalo da tolerišemo druge i da budemo solidarni s njima, čak i onda kada u tome nemamo nikakav lični interes.
Story: Kada su vam pretili, da li su uz vas bile i kolege koje nisu javno podržale gej populaciju?
- Da, mada je bilo i drugih zanimljivih reakcija. Recimo, Nenad Čanak me je pozvao telefonom i pružio mi podršku.
Story: Je li vam neko nudio zaštitu?
- Ne jer za tim, srećom, nije bilo potrebe, pošto mi niko nije toliko otvoreno pretio. Kao i svaka druga i to je bila vest dana oko koje su se strasti ubrzo stišale. Prošlo je, ali pred nama je borba da poštovanje i najobičnijih ljudskih prava u Srbiji postane normalno.
Story: Kako je vaš sinčić Đorđe proslavio prvi rođendan?
- Desetog aprila priredili smo familijarnu zabavu jer je moj sin još mali i nema drugare iz obdaništa (smeh).
Story: Liči li sada više na vas nego odmah po rođenju?
- Svaki dan je drugačiji, kao i svako dete u tom uzrastu. Tako će verovatno biti sve dok ne napuni četrdesetu (smeh).
Story: Rekli ste da je vaša ćerka Nađa muzikalna. Prepoznajete li kod nje scenski talenat i eventualnu predispoziciju da se jednog dana bavi nekim javnim poslom?
- Ne želim da na bilo koji način utičem na to čime će se ona baviti i da li će to biti javni posao. Važno mi je da je zdrava, prava, vesela, da raste i uči se dobrim manirima.
Story: Trenutno snimate film Montevideo, bog te video čija se tema vrti oko fudbala. Hoćete li pratiti i Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj Republici?
- Da, ali nažalost kod kuće, a ne u Africi.
Story: Kako se vi rekreirate?
- Igram golf, a i klub američkog fudbala Vukovi počinje sezonu pa preporučujem svima da subotom i nedeljom gledaju utakmice i dođu na Adu Ciganliju.
Story: I dalje prenosite golf mečeve na TV kanalu Sport klub?
- To je sada premešteno na kanal Golf klub, ali samo kada je reč o nekom većem turniru zovu me kao specijalnog gosta da komentarišem mečeve.
Nikola Rumenić
