S: Impresioniraju vas ratnici, a da ste vi samuraj, koju biste rečenicu izgovarali pre bitke?
- Sebe sam uvek video kao onog ranjenog partizana koji moli da ga ostave za sobom, sa bombom, da uspori protivnika. A pre bitke citirao bih rečenicu koju je navodno rekao Slobodan Milošević Momiru Bulatoviću pred skup na Gazimestanu. Momir mu je predlagao da nastupa iza neprobojnog stakla kao papa, a Sloba mu je odbrusio: Nisam ja te sreće da poginem na Kosovu.
S: Kad ste se poslednji put stvarno uplašili smrti?
- Francuzi kažu za vođenje ljubavi da je mala smrt. Kod Srba to je svaka poseta lekaru jer se plašiš da ti nešto ne nađe.
S: Koja je vaša prva asocijacija na jesen, kad se izuzme Jesen samuraja?
- Lišće koje opada, vreme koje se kvari, početak školske godine i ljubavne pesme pune bola.
S: S koja tri istorijska ratnika biste otišli na derbi?
- Ako je košarkaški derbi, sa Krisom Veberom, Latrelom Sprivelom i Drejmondom Grinom. Ako je fudbalski, poveo bih Leonidu, ako izbije tuča u tunelu, Miloša Obilića da vide grobari ko navija za Zvezdu i Lazanskog da proceni kako stojimo u slučaju eventualne eskalacije navijačkih strasti.
S: A koga od njih ne biste voleli da sretnete na ulici?
- Vladimira Putina. Mislim da je globalna situacija osetljiva i da bih ga mogao nagovoriti da postupa radikalnije nego što zapravo treba. Videćemo se na miru, kad se stvari malo smire.
S: Kad dođe do stvaralačke blokade, šta radite da povratite kreativnost?
- Što kaže naš narod, ne stvara talentovan nego uporan. Dakle, treba sesti i raditi. U mom slučaju, ako mi ne ide, imam jedan trik. Pošto sam veoma analitičan, ako već ne mogu da proizvedem nešto dobro, napravim nešto loše što me inspiriše da ga popravljam, da pronalazim i uklanjam mane. I onda na kraju bude dobro. Drugi trik je da uvek radim dve stvari u isto vreme. Kada me jedna zamori, pređem na drugu.
Dimitrije Vojnov: Svako je sam sebi Brega
S: Kako reagujete na fizički bol?
- Lekari kažu da su prijatno iznenađeni. A ja na bol reagujem s velikom obazrivošću, on je signal da nešto nije u redu i da treba obratiti pažnju na problem koji se javlja. Bol prevashodno vidim kao čovekovog prijatelja. A oni nam ponekad govore istine koje se teško podnose.
S: Šta najčešće razneži vaše muško srce?
- Deca i starci. Za njih imamo najmanje vremena i strpljenja.
S: Kad ste poslednji put plakali i dajete li sebi uopšte pravo na to?
- Na tom pravu čak insistiram. Mislim da plakanje zaista može biti dobar ventil za bes. A gde je bes, tu je i nemoć. Poslednji put plakao sam kad je preminuo Marinko Madžgalj. Bio je sjajan tip, toliko pun života.
S: Da živite na Beverli Hilsu i da možete da birate komšiluk, koga biste izabrali?
- Džejmsa Kamerona i Mela Gibsona. Kameron je idealan za predsednika kućnog saveta, a Gibson bi imao razumevanja kada napravim žurku pa buka potraje do kasno u noć.
S: U kom trenutku ste pomislili: E, sad sam uspeo u životu?
- Kad sam gostovao kod Mire Adanje Polak.
S: Šta biste zabranili?
- Ovo je verovatno jedan od onih odgovora kojim će me protivnici diskreditovati kada se budem kandidovao za predsednika Srbije. Ne bih ništa zabranio, ali pojedine stvari, kao što su tabloidi i rijaliti emisije, oporezovao bih do granice neisplativosti. To nije jedini otrov kojim se uništava naša javnost i narod, ali svakako je jedan od onih koje je lako iskoreniti.
S: Koje je putovanje bilo najvažnije hodočašće u vašem životu?
- Odlazak u Diznilend kad sam imao šest godina. Amerika je kao seks. Ako ti se desi kad si mali, sva je prilika da će ti smetati kad porasteš.
