Bez obzira na to da li smo formalisti ili smatramo da potpis na papiru ne predstavlja potvrdu ljubavi, dan kada se dvoje koji se vole jedno drugom zakunu na večnu ljubav, obavezno je ispunjen snažnim emocijama. Voditeljka televizije Pink Aleksandra Jeftanović (40) i njen izabranik, ugledni beogradski pravnik Aleksandar Švraka (36) ta posebna snažna osećanja rasporedili su na dva dana. Njihova ljubavna priča započela je pre šest godina i to slučajnim, ispostaviće se fatalnim, susretom koji se veoma brzo pretvorio u vezu, čija je sledeća etapa usledila pred doček 2013. godine kada je tokom odmora na egzotičnim Karibima Aleksandar zaprosio šarmantnu voditeljku. Usledile su godine ljubavi, čija se čistota ogledala u svakom Aleksandrinom osmehu, da bi 19. januara 2015. sreću njihovog zajedničkog življenja uvećalo rođenje ćerke Ane. Iako ni jedno ni drugo nisu formalisti, ali kada je devojčica počela da izgovara prve reči, par je počeo sa planovima za svoje venčanje. Međutim, ubrzo su shvatili da će biti najbolje da krunisanje svoje ljubavi malo prolongiraju. Lepe vesti bile su više nego dovoljan razlog – i druga prinova bila je na putu. Voditeljka se porodila 16. marta ove godine i na svet donela dečaka kome su roditelji dali ime Aleksa.
Čim je dečak malo ojačao, Aleksandra i Aleksandar ponovo su počeli da razgovaraju o venčanju koje su zakazali za drugi vikend u septembru, kada su planirali i da krste svoje naslednike. U subotu, 11. septembra, u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla na Topčideru, zadužbini kneza Miloša Obrenovića, u društvu kumova, baka i deka, kao i nekoliko najbližih prijatelja, mladenci su se jedno drugom pred Bogom zavetovali na večnu ljubav, a nakon toga svetim činom krštenja Ana i Aleksa ušli su u svet hrišćanstva.
Blistajući u venčanici koju je kreirala njena prijateljica i koleginica Marija Tarlać, mlada je, kako nalažu pravoslavni običaji, ispred crkve bacila bidermajer koji je završio u rukama mladoženjine sestre. Iz porte su se uputili u obližnji restoran ušuškan u topčiderskom zelenilu, gde su mladenci svečanim ručkom obeležili krštenje dece i svoje venčanje. Narednog dana, u nedelju, 11. septembra, očekivalo ih je građansko venčanje u bašti prestižnog restorana Franš. Aleksandra je došla još u prepodnevnim časovima i uz pomoć saradnika predvođenih dizajnerom i dugogodišnjim prijateljem Darkom Kostićem počela da se sprema za izlazak pred matičara. Raspoložena za šalu, odavala je utisak potpuno opuštene žene. Kreator Kostić bio je zadužen za dizajniranje venčane odevne kombinacije i mladin stajling, dok se za šminku pobrinula Mina Abramović, a za frizuru tim iz salona Paola hair Style.
Romantičnom ambijentu doprinela je originalna dekoracija prostora, a posebno je bio interesantan zid iza mladenačkog stola napravljen od papirnog cveća, delo Studija Simple.
Nakon što su izgovorili sudbonosno da, mlada se izjasnila da će uzeti suprugovo prezime.
U 20 časova i 30 minuta konobari su izneli impozantnu mladenačku tortu jednostavnog dizajna i ukusa, napravljenu od čokolade i voća, koju je pripremio vrhunski tim poslastičara i dekoratera iz kompanije HomeMade. Oni su i za mališane priredili poseban slatki sto na kom su dominirali ukusni slatkiši dekorisani motivima iz najpoznatijih animiranih filmova. Nedugo nakon što su se mladenci zasladili prvim parčetom svadbene torte, pevač Saša Matić pobrinuo se da mladenci i njihovi gosti uživaju u dobrom provodu, ali i da ovo slavlje dugo pamte.
Story: Koliko su trajale pripreme za venčanje?
- Nećete verovati, manje od mesec dana. To će teško razumeti oni koji se pripremaju bar pola godine i ovako kratak rok ne bih svima preporučila. O čemu je zapravo reč? Poznajem prave ljude iz različitih oblasti. Marija Tarlać godinama je imala najbolju agenciju za organizaciju venčanja, pa je bilo logično da se njoj obratim. Brzo smo se umrežili i zbog toga nije bilo potrebe da pripreme dugo traju.
Story: S obzirom na to da već dugo živite s Aleksandrom i dobili ste dvoje dece, zbog čega ste do sada čekali na venčanje?
- Aleksandra i mene Bog je blagoslovio sa dvoje dece. Tri kalendarske godine bila sam čest gost u Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front, pa je sled potpuno jasan i logičan. Kada je trebalo da se venčamo, saznali smo da ćemo dobiti prvo dete. Potom smo ponovo planirali svadbu, ali ja sam opet ostala u drugom stanju. Ranije sam uvek govorila kako nikada ne bih volela da se udam trudna, zbog praktičnih i jednostavnih razloga. Na svojoj svadbi želela sam da se lepo provedem, da nosim štikle, da nazdravljam, da ne razmišljam o tome da li mi smetaju mirisi, da mogu da igram do dva ujutru... Sve to mnogo je teže izvodljivo ako je žena trudna. Htela sam žurku i za sebe i za svoje najbliže.
Story: Kakvi su vaši pogledi na brak?
- Udata sam za Sašu od dvadesetog dana naše veze, kada smo počeli da živimo zajedno. U našoj svakodnevici sve je isto, usmereni smo na našu zajednicu i nema tu neke konkretne i velike razlike. Nemam ništa protiv braka, ali svadbeno veselje za mene više predstavlja čin proslave života. Svadbeno veselje za mene više predstavlja čin proslave života. Živimo u teškom vremenu, tako da ljubav i sreću treba što više slaviti. Mi smo sada porodica i treba da nosimo isto prezime, a naša deca Ana i Aleksa nosiće lepe uspomene na taj dan kada smo slavili ljubav svoje četvoročlane porodice.
Story: Šta vam je predstavljalo najveći problem tokom priprema za venčanje, a u čemu ste posebno uživali?
- Problema nije bilo, osim malo nerviranja kada su neke novine imale svoje viđenje stvari i nisu baš najkorektnije izveštavale. Pisali su da sam došla u jedan beogradski restoran gde me je čekao ceo bjuti tim, a naslov je bio: Mladoženja jedva stigao na venčanje. Pre svega, Aleksandar je došao sat i po pre venčanja. Mi ne živimo u kući koja se prostire na 300 kvadrata, već u domu sa dve male bebe, u kom je trebalo da se spreme deca, pa moja mama... Svaku mladu neko našminka i isfrizira, a da bi se sve to obavilo u našem domu, nedostaje nam još 200 kvadrata. Taj dan, kao i onaj posle svadbe, bila sam u osam ujutru u parkiću sa ćerkom. Deca ne smeju da osete bilo kakve promene niti da im uskratimo njihove svakodnevne rituale, čak ni zbog venčanja.
Story: Jeste li imali momačko i devojačko veče?
- Saša je sa svojim prijateljima otišao na večeru i tako proslavio momačko veče, a meni su sve drugarice zamerile zbog izostanka devojačke večeri. Razumele su me, ali morala sam da im obećam kako ćemo to nadoknaditi prvom prilikom.
Story: Kakve su vas emocije obuzele na crkvenom venčanju?
- Sve vreme bila sam nasmejana. To je za mene bio svečaniji čin od građanskog venčanja. Imali smo veliku sreću da je starešina crkve na Topčideru, Vladimir Marković, naš porodični prijatelj. Nekako nas je životni put sa svih strana vodio do njega i on je taj dan učinio posebnim. Jedan od najlepših poklona stigao je upravo od njega. Naime, darivao nam je ikone pred kojima smo se venčali i sada su one na zidu iznad našeg bračnog kreveta. Na crkvenom venčanju bila je samo porodica, jer i kumove smatramo članovima familije.
Story: Zbog čega ste građansko venčanje i slavlje planirali tek za naredni dan?
- U jednom danu ne bismo uspeli da obavimo crkveno i građansko venčanje, krštenje dvoje dece i svadbeno slavlje. Lepo smo to rasporedili u dva dana, pa smo i mi mogli da uživamo u svakom trenutku.
Story: Koja vam je misao proletela kroz glavu pre nego što ste izgovorili sudbonosno da?
- Znam da ne lažem pre Bogom.
Story: Jeste li imali tremu?
- U crkvi ne, a posle na građanskom venčanju ipak jesam. Bila sam ubeđena da ću ostati mirna, ali emocije su me obuzele pola sata pre izlaska pred matičara. Sve je odisalo svečanom atmosferom, gosti su već bili stigli, a kumi su krenule suze radosnice... Kada sam pogledala sve to oko mene, najednom me je savladala trema koja je ubrzo potom ipak nestala.
Story: Da li je Aleksandar imao tremu?
- Imao je tremu od fotografisanja. On je inače čovek iz drugog plana, veoma je smiren, ne voli da se eksponira u bilo kom smislu i njemu je to bio najveći stres.
Story: Koga je trema više savladala?
- Sašu, moja je trajala posla sata, njegova znatno duže, ali je posle venčanja izjavio: Da sam znao koliko je ovo lepo, venčao bih se još na početku veze.
Story: Koliko je suprug uticao na vašu odluku da uzmete njegovo prezime?
- Nije uopšte, čak me nije ni pitao. Za mene je to bilo logično, ne mogu da se prezivam drugačije svoje dece. Ako se i dalje budem bavila voditeljskim poslom, u javnosti ću biti Aleksandra Jeftanović, a zvanično u dokumentima nosiću Aleksandrovo prezime. Nisam ni razmišljala o opciji da zadržim svoje i dodam njegovo, ali čak i da sam to uradila, on ne bi imao ništa protiv.
Aleksandra Jeftanović: Druga trudnoća mi je mnogo teža
Story: Koji vam je momenat na venčanju bio najdirljiviji?
- Ceremonija u crkvi, ali i sam trenutak izlaska pred matičara, uz pesmu Olivera Dragojevića Vjeruj mi, dok su mi kumići koje sam ja krstila nosili veo.
Story: Imali ste originalan i prilično smeo stajling. Da li je to bila ili ideja Darka Kostića kome ste poverili dizajniranje venčanice?
- Nisam imala dilemu. Marija mi je pomogla za crkveno, a Darko Kostić za građansko venčanje. Njegova ideja bila je kombinezon i veliki veo. Kada mi je prvi put pokazao skice, bila sam oduševljena. Međutim, kako se dan venčanja približavao, počela sam da se dvoumim, ponestajalo mi je hrabrosti i razmišljala sam o tome kako bi trebalo da se udam u haljini. Darko je rekao: Pusti me da završim ovu kreaciju, a u ateljeu svakako imam venčanice. Bio je siguran u to što radi i hvala mu na tome.
Story: Koji je bio Aleksandrov komentar na vaš stajling?
- Kada sam mu objasnila kako će izgledati odevna kombinacija u kojoj ću se venčati, rekao je: Biće to ili nešto najbolje ili najlošije, nema sredine. Bio je u pravu. I Marijina haljina i Darkova kreacija mnogo mu se dopadaju.
Story: Šta ste od starih običaja poštovali, a šta niste?
- Venčali smo se u crkvi, imali smo burme, bacala sam bidermajer... Ostale stvari, poput skidanja podvezice koje gledamo u katoličkim venčanjima u američkim filmovima – nismo praktikovali. Primetila sam da ima nekih običaja koji su prihvaćeni pod uticajem filmova sa Zapada. Nemam ništa ni protiv toga, ali ja sam se venčala u pravoslavnoj crkvi i moj život nije Holivud, već jedna normalna srpska porodična priča.
Story: Postoji li nešto što vas je nasmejalo?
- Svi su se u crkvi nasmejali kada je sveštenik rekao da Aleksandra mora da bude poslušna u braku.
Story: Hoćete li sada naći vremena za mali predah i prvo bračno putovanje?
- Sa decom idemo u Dubai, u oktobru, za moj rođendan. Morala sam da ostavim dovoljno vremena kako bih u dokumentima mogla da promenim prezime. S nama idu i kumovi, ali i moja mama. Nadam se da neće neko pomisliti kako imamo dve dadilje, pošto je i takvih novinskih napisa bilo. Biće to jedno lepo porodično putovanje.
Story: Šta biste izdvojili kao ključno zbog čega ste zavoleli Aleksandra?
- Kada sam ga upoznala, prvo što sam pomislila bilo je: Bože, koliko je ovaj dečko normalan. U ovom ludom vremenu on je normalan i dobar čovek, što je danas veoma retko. Srećna sam što je takav.
Story: Postoji mišljenje da zajednica počiva na toleranciji i kompromisima. Koje kompromise vi pravite?
- Prve četiri godine nismo ih imali. Mada, pre bih to nazvala tolerancijom nego kompromisima. Kada su došla deca, po prirodi stvari neke navike morale su da se menjaju. Brak je svuda isti, on zahteva od partnera da budu dovoljno zreli, mudri i pametni. Jedna od najlošijih ljudskih osobina jeste sebičnost. Dok ne dobiju decu, bračni partneri prilično su samoživi i više su okrenuti sebi. Tek posle nauče da budu strpljivi. Kada sam dobila Anu, trebalo mi je godinu dana da se snađem i shvatim da nismo više samo nas dvoje, nego da smo oboje usmereni na bebicu. Nakon toga došlo je drugo dete i sada sve nekako ide prirodno i savršeno funkcioniše.
Story: Pored poslovnih i obaveza oko dece, uspevate li da pronađete dovoljno vremena i za vas dvoje?
- Ujutru, dok deca još spavaju, nas dvoje popijemo kafu, potom doručkujemo i to je vreme kada smo posvećeni jedno drugom, kao i uveče kada deca legnu. Tada isključimo telefone i razgovaramo. Tako je valjda kod svih parova koji imaju malu decu. Možda nekad poželimo da imamo malo više vremena za nas, da izađemo sa društvom na večeru... Ali, ne žalimo se. Nije lako dvoje male dece izvesti na put. Neposredno pred venčanje, bila je nedelja ujutru, pola osam, divno sunčano jutro. Stojimo na terasi, Saša drži Aleksu, ja Anu. Beograd spava, idilična scena, a suprug me pita: Da li se ti sećaš kada smo u ovo vreme nedeljom obično spavali. Ranije smo uvek imali dovoljno vremena za nas, imamo ga i sada, samo što je to u drugim periodima dana ili večeri.
Story: Kakav je Aleksandar kao tata, koliko učestvuje u podizanju dece?
- Mislim da je za svaku ženu najprivlačnije kada vidi da je njen partner dobar otac. Uvek je dirljivo kada je muškarac posvećen svojoj deci, ne samo kada je reč o nama dvoma, nego inače u svim porodicama. Ako je neko dobar otac, onda je sigurno i dobar čovek.
Aleksandra Jeftanović: Usrećila nas je vest o prinovi
Story: Koliko vam suprug pomaže u obavezama oko dece?
- Više poslova obavljam ja, jer ne radim. Saša nema nametnute obaveze, ali podjednako uživa u svemu ostalom: šetnjama, igranju, kupanju... To valjda rade svi očevi. Ana se više bori za sebe i svoj odnos sa tatom, i njih dvoje najkvalitetnije vreme provode kada su u šetnji. Ekipa iz parkića nadomak našeg doma tvrdi da je Ana najbolja kada je s Aleksandrom i ja se s tim slažem.
Story: Na koga od vas dvoje liči Ana, a na koga Aleksa?
- Ćerka liči na oca, sin na mene. Aleksandar cveta kada neko kaže da Ana liči na njega.
Story: Ko je od vas dvoje stroži roditelj?
- Ipak ja. Njih dvoje su mali, još nismo došli do tog trenutka da je potrebna neka zabrana. Kada dođe do toga, verujem da će suprug biti veći autoritet, a za sada samo ja treniram strogoću.
Story: Koji su vaši prioriteti kada je reč o vaspitavanju dece?
- Kao svim normalnim i čestitim roditeljima: da budu dobri, pošteni i lepo vaspitani.
Story: Koliko je roditeljstvo možda izmenilo neke vaše poslovne planove, koliko ćete se u budućnosti posvećivati voditeljskoj karijeri?
- Već imamo planove za nešto što bi trebalo da radimo, a kada je reč o televiziji, za sada ne planiram ništa. Odgajam dvoje dece i čekam. Imala sam sreću da su mi Željko i Milica Mitrović kao klinki od 19 godina dali veliku šansu. U vreme kada su moji vršnjaci loše živeli i nisu mnogo putovali, ja sam odlazila na različite destinacije, mogla sam lepo da živim od svog posla i veoma sam im zahvalna na tome. S druge strane, trudila sam se da i ja budem tu za njih uvek kada im je to bilo potrebno, da ih ne izneverim i kada Farma meni kao voditelju možda nije više odgovarala. Mislim da smo Pink i ja jedni drugima dali sve i uvek imali fer odnos. Želela bih da nešto sledeće što ću raditi bude i po njihovoj i po mojoj meri. Da se ne lažemo, voditeljski posao ne oduzima baš toliko mnogo vremena da zbog dece ne bih mogla to da radim. Recimo, većina žena koje čitaju Story sigurno rade duže. Ne žurim nigde, čekam da se pojavi nešto što će biti primamljivo.
Story: Planirate li novo proširenje porodice?
- Nemamo takve planove.
Story: Nemate sada ili uopšte?
- Ne planiramo novo proširenje porodice i ne bih volela da rađam decu da bi se neko drugi bavio njima. Želim da uživam u svakom trenutku odrastanja Ane i Alekse. Mislim da bi sa još jednim detetom bilo veoma naporno. Ko ima decu, razumeće me.
