Prethodnih nedelja košarkaš Boban Bobi Marjanović (27) podelio je sportsku javnost odlukom da se ne priključi reprezentaciji Srbije tokom priprema za kvalifikacione mečeve pred Olimpijske igre u Riju dok ne reši pitanje ostanka u NBA ligi. Taj njegov potez izazvao je oprečne reakcije kako stručnjaka, tako i navijača. Dok su ga neki osuđivali, drugi su podržavali odluku da je primarno obezbediti profesionalni angažman, pa tek onda preći na korake od kolektivnog značaja. Bobi je ubrzo potpisao trogodišnji ugovor za Detroit Pistonse, koji vredi vrtoglavih 21 milion dolara, a potom se stavio na raspolaganje nacionalnom timu. Ipak, selektor Aleksandar Đorđević nije mu dao zeleno svetlo, pa će centar bodriti košarkaše Srbije iz publike. U intervjuu za Story Marijanović otvoreno govori o psihološkim lomovima koje je imao, životu u Americi, razdvojenosti od supruge Milice i sinova Vuka i Petra, kao i odnosu prema reprezentaciji Srbije i selektoru Đorđeviću. Kako objašnjava, život je uvek pun iskušenja, ali bitno je dobro razmisliti o odlukama koje mogu da utiču na dalji razvoj životnog puta i okružiti se ljudima koje voliš.
Story: Tokom naredne tri godine igraćete u NBA ligi, kakva su vam očekivanja?
- Izuzetno se radujem što ću biti deo porodice Detroita i imati priliku da se takmičim s najboljim igračima sveta. Ne mogu i ne želim sada da dajem bilo kakve prognoze, ali obećavam da ću na svakom treningu dati svoj maksimum kako bih opravdao poverenje, napredovao i pomogao klubu da ispuni ciljeve. Očekivanja su uvek najveća.
Story: Kakve utiske nosite iz SAD, jeste li se već navikli na život u Americi?
- Prvi utisci naprosto su fantastični. Posebno sam oduševljen načinom poslovanja, sve je organizovano do perfekcije. Odlični su uslovi za rad i život, misli se bukvalno na svaki detalj, a na igraču je da se koncentriše na teren. Fantastičan je osećaj kad ste deo tako sjajne organizacije kao što je NBA.
Boban Bobi Marjanović: Rođenje drugog sina učvrstilo je našu ljubav
Story: Da li vam je žao što nećete nositi dres reprezentacije na Olimpijskim igrama?
- O Olimpijskim igrama sanja svaki sportista i to je velika čast. Sada se neke karte nisu poklopile, ali nadam se da će mi se jednog dana ispuniti i ta želja.
Story: Čini se da ste ipak poslušali svoj osećaj i prelomili da se ne priključite reprezentaciji tokom priprema za kvalifikacione mečeve. Da li je bilo teško doneti odluku s obzirom na veliki pritisak javnosti?
- Svaki čovek nađe se u nekom trenutku pred teškim izborom. Ključno je da pre bilo koje odluke uzmete sve faktore u obzir i napravite detaljnu analizu. U takvim okolnostima, na prvi pogled veoma teške situacije često imaju logično rešenje. Kod mene je sada bilo tako.
Story: Čija podrška vam je bila najdragocenija u prethodnom periodu?
- Porodica mi je uvek pružala najveću podršku. Oni su moje srećno ostrvo i utočište od svega. Uvek su tu za mene, iako se ne mešaju u moje profesionalne poteze, veoma mi je važno da čujem njihove savete jer znam da su u mom interesu.
Story: Hoćete li ipak na neki način biti uz reprezentativce u Riju? Mogu li da računaju na vašu podršku?
- Kao i uvek, svim srcem sam uz reprezentaciju i biću najvatreniji navijač. Svima koji predstavljaju našu zemlju u Riju, a među njima je dosta mojih prijatelja, želim mnogo sreće i uspeha. Siguran sam da će, kao i do sada, Srbija imati mnogo razloga da bude ponosna na svoje sportiste.
Story: Kakav je vaš odnos s trenerom Aleksandrom Sašom Đorđevićem pošto se iz medija stiče utisak da ste u zategnutim odnosima?
- Ne znam i ne želim da ulazim u to kakva je slika stvorena u medijima, ali selektora Đorđevića izuzetno poštujem.
Story: Pomenuli ste kako ste u San Antoniju naučili savet Happy wife, happy life, da li se i sada vodite time?
- Naravno, to je dobar savet koji svi treba da usvoje. Na razne načine trudim se da usrećim suprugu, kao i ona mene. Za sada uspevamo u tome.
Story: Nedavno ste od navijača Sparsa dobili i pesmu Osećam se kao Boban, kako komentarišete to?
- Bio je to sjajan gest, zaista je neverovatan osećaj što su mene izabrali za miljenika pored toliko legendarnih igrača u klubu. Drago mi je što su prepoznali moj potencijal i učinili me ponosnim na mnogo načina. Proveo sam sezonu za pamćenje u San Antoniju.
Story: Zaintrigirali ste fanove i saradnjom s kompozitorom i producentom Filipom Miletićem. O čemu se tu radi?
- Filip je moj veliki prijatelj, a iz šale se rodila ideja o zajedničkom projektu koji ćemo u budućnosti realizovati! Radujem se tome.
Story: Selite se u Ameriku na jesen. Idete li s porodicom ili ćete živeti na relaciji Srbija–SAD?
- Porodica će mi se pridružiti nakon nekoliko sedmica, a ja ću to vreme iskoristiti da upoznam grad, pronađem stan, školu za Vuka i obavim sve pojedinosti za život u Detroitu. Svi smo veoma uzbuđeni zbog toga.
Bobi Marjanović: Uz suprugu sve sam lako prebrodio
Story: Jednom prilikom rekli ste kako vam je dečački san bio da zaigrate u NBA. Imate li još neostvarenih želja?
- Imam još dečačkih snova i radim na njihovom ostvarenju. Oni me motivišu i iz mene izvlače maksimum. Čovek nikad ne sme da prestane da sanja i teži velikim stvarima. Važno je da uvek date sve od sebe zato što onda ne žalite ako se nešto ne ostvari.
Story: Koliko je odricanja i ulaganja potrebno da bi se postigli veliki ciljevi?
- Košarka je moj život, velika strast i ljubav. Profesionalni sportista odriče se mnogo čega, ali to donosi još više lepih stvari i magičnih trenutaka. Upravo zbog njih, svaki uloženi trud višestruko se vraća.
Story: Šta biste danas savetovali dečacima koji tek ulaze u svet košarke?
- Da veruju u sebe, u svoje snove i mnogo rade. Samo tako mogu da ih ostvare, jer rad je ključ uspeha.
Story: S kim ste se vi konsultovali tokom karijere i čije savete i danas rado slušate?
- Imao sam sreću, zadovoljstvo i privilegiju da radim sa vrhunskim stručnjacima i igračima. Naučio sam mnogo od njih kako o košarci, tako i o životu uopšte. Treneri i saigrači veoma su bitni za razvoj sportiste.
Story: U Americi ste stekli i brojne prijatelje, ko su vam najbliži?
- Praktično sam sa svima u kontaktu. Najčešće se čujem sa Tonijem Parkerom, Borisom Dijaoom, Timom Dankanom, Denijem Grinom, Petijem Milsom i s još nekoliko divnih ljudi iz uprave kluba. Moj stariji sin Vuk išao je u školu sa Đinobilijevim klincima, tako da smo se dosta porodično družili. Sa Bonerovima smo zajedno i letovali. Od svih bivših saigrača dobio sam iskrene čestitke povodom prelaska u Pistonse.
Story: Šta vam je najviše nedostajalo iz Srbije?
- Porodica i prijatelji. Uz pomoć modernih tehnologija lakše je prebroditi tu razdvojenost, ali ništa ne može da zameni zajedničke trenutke.
Story: Da li ste premostili nostalgiju za bakinom kuhinjom?
- Dok sam u Srbiji, svaki slobodan trenutak koristim da skoknem do Boljevca i napunim baterije. To naravno uključuje i uživanje u bakinoj kuhinji. Za mene ne postoji ništa lepše nego kad svi porodično odemo u moje selo Mirovo u podnožju Rtnja.
Story: Kako se nosite s teškim životnim momentima?
- Sve je lakše kad uz sebe imaš nekoga ko te voli, podržava u svemu, čini sve da ti vrati osmeh na lice i predstavlja oslonac u životu. Naravno, mislim na svoju suprugu Milicu, koja uvek nađe prave reči u pravom trenutku. Hvala Bogu, sada imamo i dva zlatna dečaka da nas u svakom trenutku podsete šta je najvažnije u životu i da imamo sasvim dovoljno razloga da uvek budemo srećni, zadovoljni i ponosni.
