Album ALive objavila je izdavačka kuća MoonJune Records iz Njujorka. Specifičan je po tome jer je sniman uživo na pet koncerata u toku turneje po Srbiji, prvi je koji se pojavio na američkom tržištu, a ovaj put imamo i specijalnog gosta Dejvida Binija. Da bi ugledao svetlo dana, pomogli su nam i prijatelji projekta koji nisu klasični sponzori, već veliki zaljubljenici u muziku i umetnost: San&Dunav, Avanglion, Pergament studio i softverska kompanija GDI. Oni vole to što radimo i samo iz tog razloga odlučili su da budu njegov deo Vasil
Poznajem ga iz perioda mog boravka u Njujorku. Tada smo se upoznali, družili, svirao sam kod njega u bendu, čak smo i snimali muziku zajedno. Osamnaest godina kasnije stekli su se uslovi da dovedem nekog drugara iz Amerike, s obzirom na to da sam tamo radio sa tonom dobrih muzičara, među kojima je i on. Dejvid je u međuvremenu kao autor i saksofonista postao ozbiljno ime u svetu modernog džeza, tako da je velika čast i privilegija imati ga na ploči
Pohađam prvu godinu srednje muzičke škole Stanković. Super mi je i imam odličnu profesorku solfeđa. Na teoretskom sam odseku, ali i na solo pevanju u nižoj muzičkoj. Trenutno mi je hobi gluma i pohađam školu glume Prvi koraci koju vodi Milorad Mandić Manda. Tamo sam upoznala dosta novih ljudi, svašta radimo, od scenskih igara do tehnike glasa. Nedavno su bile audicije za predstave i dobila sam jednu od glavnih uloga u mjuziklu Chicago, čija će premijera biti sredinom meseca u Akademiji 28
Marta i ja mnogo razgovaramo, naravno, i svi zajedno dosta pričamo, ali nas dve smo devojčice. Stvarno je zabavno, to odrastanje i promene raspoloženja u roku od sat vremena. Mi nemamo nekih problema s našom tinejdžerkom i za sada je sve pod kontrolom.
Sa Martom imamo sreće od samog početka. Ona je bila super prvo kao beba, potom kao devojčica, a sada je takva kao tinejdžerka. Po prirodi je svoja, ali ne pravi nikakve specijalne probleme. Ima sve petice pa smo je zezali da je štreberka.
Evo, sad sam dobila keca.
Taj se ne računa, nije otišao u dnevnik
Nataša više vremena provodi sa Martom i ona je u suštini glavna za sve njene obaveze. Njih dve su nekako bliskije, izgradile su divan odnos na relaciji majka–ćerka, ali odluke donosimo zajedno
U jednom trenutku, kad je Marta ušla u pubertet, smanjila sam putovanja, jer sam shvatila da nailazi osetljiv period. Primetiš da dete ulazi u drugu životnu fazu i više joj trebamo. Ona mi je prioritet, a ja i nisam neki karijerista. Međutim, trudim se da joj ne budem stalno nad glavom i da ima svoju slobodu. Pokušavamo da u svemu nađemo balans. I kada iskrsne neki problem, mi se ne sklanjamo, već ga rešavamo. Ne krijemo se i kad se svađamo i dok se volimo, jer ne želim da dete sutra izađe i prenerazi se kad vidi da se neko sporečkao. Sve su to normalne životne stvari, ako suštinski ima ljubavi, normalno je da postoji i sve drugo. U životu nikada nisam volela ravnu crtu i kada do nje dođe, znala sam da je kraj, bilo da je reč o poslu, emotivnoj vezi ili prijateljstvu.
Odrastao sam u porodici koja je bila ista, u vreme kad su Senka, Zafir i Bisera bili velika imena, ali nikakva se pompa oko toga nije pravila. To je zato što su oni bili takvi, to je ta neka škola koju sam naučio i ona je izuzetno važna za nekog ko se bavi javnim poslom. To je strašno teško i maltene nemoguće danas. Kao da je prvo pravilo javne ličnosti da dokaže i pokaže kako je važan i bitniji od onih koji to nisu
Mi smo ranije baš mnogo vremena provodili skupa i to je bilo u redu, kao i sada kada nismo toliko često zajedno. Dobro je za jednu vezu kada se partneri malo razdvoje. S druge strane, kada volim nekog, onda želim i da provodim vreme s tom osobom. Ništa ne znam na kašičicu, ni da se družim, a ni da volim.
Svako ima svoj recept za ljubav, mada su neke stvari opšte za sve. Moraju da postoje tolerancija, kompromis i razumevanje. Ljubav je prosta i jednostavna. Ili je ima ili nema. Ako je ima, onda možeš sve
( Piše: Moni Marković )
