ISKRENA ISPOVEST NAJPOZNATIJEG SRPSKOG BRAČNOG PARA

Jelena i Novak Đoković: Borimo se za sreću dece

0
Supružnici govore o radosti koju im donosi humanitarni rad s mališanima, ističu značaj ranog razvoja deteta, otkrivaju kojim načelima se rukovode u vaspitavanju naslednika i prisećaju se svog odrastanja i svega sa čim su se susretali u najranijoj mladosti
Foto: Profimedia, Nebojša Babić
Foto: Profimedia, Nebojša Babić
Otvorenog prvenstva Australije
Novak Đoković Jelena Đoković Twitter



CNN Jelenu Fondacije Novak Đoković



Naša želja je da u Srbiji više ne bude dece koja ne pohađaju predškolske ustanove, jer je rani razvoj ključan za njihov dalji uspeh u životu. Brojke u Srbiji nisu ohrabrujuće, gotovo polovina dece ne ide u vrtiće, ali mi se trudimo da podignemo svest o tom problemu i da zajedno s ljudima dobre volje stvorimo i unapredimo uslove za njihov rani razvoj i obrazovanje CNN Novak Đoković

Fondacije Novak Đoković Školica života Mind Up Unicefom Ministarstvom za rad Porodični saradnik

Uprkos velikom broju obaveza koje Novak ima, oboje nalazimo vremena da se posvetimo radu fondacije. Strastveni smo u onome što želimo da ostvarimo, a to je da obezbedimo bolje detinjstvo što većem broju mališana. I mi sami, kao roditelji malog dečaka, maksimalno razvijamo njegove potencijale, jer to treba raditi od najranijih dana, Jelena



Đokovići

Zbog rata, živelo se teško pa su i naše porodice, kao i mnoge druge u Srbiji, bile u sličnoj situaciji. San o tome da postanem profesionalni sportista i najbolji teniser na svetu zvučao je potpuno nerealno. Roditelji su morali mnogo da rizikuju, izađu iz svoje zone komfora, preuzmu odgovornost i pređu dotadašnje granice sopstvenih mogućnosti kako bih ja imao sve uslove da postanem profesionalni teniser. Ovo su samo primeri naših porodica, a mnogi su se trudili i mučili mnogo više od nas, Đoković

Ukoliko se mozak deteta ne stimuliše dovoljno u periodu od rođenja do šeste godine, propuštaju se mogućnosti koje ne mogu nikada da se nadoknade Jelena

Dečji mozak razvija se eksponencijalno do šeste godine, a zatim se taj razvoj usporava i ide normalnim tokom. Sa 13 godina dete je već odrastao čovek, samo bez iskustva koje će doći kasnije. Mališani su kao sunđeri i potrebna im je odgovarajuća stimulacija kako bi bili potpuno razvijeni i u stanju da se suoče sa svetom koji ih čeka. Problem je to što mnogi nemaju tu priliku jer ostaju kod kuće sa bakama i dekama, borave u okruženju s malom količinom stimulacija, a onda kada sa šest godina krenu u školu, susretnu se sa ogromnim brojem zadataka i osećaju se neprilagođeno. Imamo mnogo nerazvijenih delova zemlje, u ruralnim krajevima samo 22 odsto dece ide u vrtić.



Đoković

Najiskrenije, fokusiramo se na Srbiju jer smo odatle potekli iako putujemo i živimo širom sveta. Nismo zatvorili oči pred problemima drugih nacija. Ipak, naše srce je u Srbiji i s našim porodicama. Bilo bi neiskreno da se ne vratimo svojim korenima

Imala sam sreće što su moji roditelji mogli da ulože u moje obrazovanje koje je počelo u ranom detinjstvu. Napustila sam Srbiju sa 19 godina kako bih nastavila školovanje, ali nisu me zaobišli tadašnji problemi – rat, ekonomska i politička kriza – bilo je to teško vreme. Ovo je vrlo osetljiva tema u našoj zemlji. Porodice su mnogo rizikovale kako bi svojoj deci obezbedile osnovne stvari, a neki i danas nisu dobili satisfakciju za sav taj trud. Đokovići su morali mnogo da žrtvuju i rizikuju kako bi Novak danas bio tu gde jeste, a sada su srećni i mogu da uživaju u životu. Mi ne verujemo kako možete da zatvorite oči i ne osvrćete se za sobom, zato smo odlučili da doprinesemo koliko možemo. 





Posledice rata osećaju se godinama nakon završetka sukoba. U srpskoj istoriji decenija od 1991. do 2001. smatra se jednom od težih. Imali smo dva rata početkom devedesetih i bombardovanje zemlje dva i po meseca 1999. godine. Između toga bile su ekonomske sankcije i hiperinflacija kada su ljudi morali da stoje u redu za najosnovnije stvari kao što su hleb i mleko.

Đoković

Bavili smo se i igralištima i vrtićima. Sve je u razumevanju i posmatranju života kroz tuđu perspektivu. Misija fondacije jeste ulaganje u obrazovanje, zdravlje i sreću, a kako je naš fokus na ranom razvoju deteta, teško je zamisliti četvorogodišnjaka sa ogromnim teniskim reketom kako hvata zamah... Stvarno stojimo iza svoje misije, to je nešto što gledamo sopstvenim očima na primeru našeg sina. Moramo imati u vidu značaj izdvojenog, posvećenog vremena i stvaranja stimulativnog okruženja. Odmah se oseti koliko deca primaju i upijaju. Naš fokus jeste u Srbiji, ali ovo je globalni problem i naša misija. Želimo da učestvujemo u rešenju problema s mnogima koji se ovom temom bave širom sveta.

Fondacija Novak Đoković Đokovića



Jelena i ja razgovarali smo pre početka ove teniske sezone i ideja je da gde god igram turnir pokušam da uradim nešto za najugroženiju decu iz tog područja

Nećemo se zaustaviti, sada gradimo osnovu za sve buduće aktivnosti. Novakov glas se čuje i on ima moć da podigne svest i prikupi sredstva za ulaganje u programe predškolskog obrazovanja. U budućnosti možda neće biti toliko te snage, zato sada radimo sve što možemo kako bismo nadalje imali dovoljno sredstava da kontinuirano podržavamo ove programe. Danas u 2500 vrtića nedostaje osnovna infrastruktura, ali to nije problem samo u našoj zemlji već i u državama Trećeg sveta, ali i onim razvijenim poput Amerike. Zabrinjavajuća je činjenica da se o tome ne priča mnogo. Brojni ljudi nas zovu i traže pomoć jer je Novak glasan promoter ove teme i oboje smo kao roditelji rešeni da pomognemo. Sada se osećamo kao pravi borci za dobrobit dece.

Đoković

Bolje da Novak odgovori na ovo pitanje jer ja sam toliko strastvena kada se spomene roditeljstvo.

Ne, draga, odlično se snalaziš, Novak

Kao mama i kao neko ko je u fondaciji od početka, živim i osećam svaki bol koji druge porodice imaju. Kao roditelji, oboje nastojimo da našem detetu pružimo mnoštvo mogućnosti, čitamo mnogo, izloženi smo brojnim stimulativnim okruženjima, fizičkim, muzičkim i jezičkim programima Jelena Đoković

Piše: Saša Tošić
makonda-tracker