Story: Malo je poznato da ste veoma aktivni na društvenim mrežama?
Story: Upravo na društvenoj mreži oprostili ste se od svog velikog prijatelja Vlastimira Đuze Stojiljkovića?
Story: Pre Đuze iznenada je preminuo i vaš prijatelj iz detinjstva Vlada Divljan?
Story: Može li se to vreme sloboda nekad u budućnosti vratiti?
Story: Ipak, mora da postoji svetlo na kraju tunela?
Story: Dobar deo vaše karijere obeležio je i trostruki mandat na mestu upravnika pozorišta Atelje 212. Izabrani ste na insistiranje kolega, jeste li u istoj atmosferi i otišli s te pozicije?
Story: Koliko vam je život jednostavniji od kada niste na mestu upravnika?
Story: U jednom intervjuu istakli ste da vam je ta funkcija narušila porodične odnose, uticala na to da nemate dovoljno mogućnosti da sa ćerkom provodite kvalitetno vreme?
Story: Da li vam smeta ta izloženost?
Story: Svojevremeno ste otkrili da vašoj starijoj ćerki izuzetno smeta svaka vrsta javne eksponiranosti. Da li njen izbor profesije ima veze s vašom?
Story: U kojoj su fazi vaša mlađa ćerka i sin?
Story: Da li je teško u današnje vreme očuvati brak? Kako on funkcioniše između dve jake i ostvarene individue?
Story: Kako najradije provodite slobodno vreme?
Story: Da li je danas teško baviti se glumom i živeti od te profesije?
Story: Jeste li gledali finalnu verziju vašeg poslednjeg filma Amanet koji se trenutno daje u bioskopima?
Story: Koliko je u Srbiji teško snimiti film?
Story: Bez obzira na skromne budžete, filmovi ipak nalaze svoj put do publike?
Story: Da li vam predstavlja problem da sarađujete s autorima koji su na početku svojih karijera?
Story: Ponovo igrate s Danicom Maksimović s kojom ste i ranije sarađivali?
Story: Koliko ste se promenili za to vreme?
Story: Da li je hronično siromaštvo razlog što smo toliko fascinirani tragedijom?
Story: Sve češće na našim prostorima pominje se to da je još jedino ostalo da u rijalitiju vidimo ubistvo. Deluje li vam to izvesno?
Razgovarala: Moni Marković
( Story )
