Bojan Vasković: O mom životu može da se napiše roman

Pevač Leksington benda Bojan Vasković govori o svom odrastanju u ratom zahvaćenom Sarajevu, deceniji aktivnog igranja fudbala, statusu momka za kojim devojke vrište i epitetu dobrog i poštenog kolege.

Bojanom Vaskovićem Leksington benda

Hulija Iglesijasa Džipsi kings Balkanska pravila

Story: Kada pričaju o vama, novinari u neformalnoj komunikaciji imaju običaj da kažu: Boki je divan dečko i ima baš zanimljivu životnu priču. Na šta konkretno misle?



Story: Da li je reč o izbegličkom životu i prelasku puta od trnja do zvezda?

Story: Tada ste bili isuviše mali da bi vam to ostavilo traume?



Story: Ima li smisla porediti Beograd i Sarajevo?



Story: Vaše kolege tvrde da ste dobar i pošten čovek. Prema vašem mišljenju, čime ste zaslužili tako lepe reči?



Story: Mislite li da je u današnje vreme iskren čovek isto što i budala. Mora li pošten put nužno da bude teži i duži?



Story: Deluje da ste fizički aktivni i zdravi, sa čim pevači obično ne mogu da se pohvale.



Story: I? 



Story: Ipak, ni muzika ne iziskuje ništa manje odricanja.



Story: Koliko je teško kroz život ići bez protekcije, nasleđa ili veze?

Story: Na koji način uspevate da iz ničega napravite nešto? 



Story: Ako se osvrnete, čemu možete da zahvalite što ste danas jedan od najpopularnijih pevača u zemlji i regionu? 



Story: Znači li to da brod kojim plovite nikada nije imao poteškoće sa olujnim vetrovima?



Story: Govore li vam da ste se uobrazili?



Story: A da li vas opterećuje to što pripadnice nežnijeg pola bukvalno vrište za vama?



Story: Ono što je dominantno u vašim pesmama jesu emocije, ljubav, prevare i slično. Šta ste tokom sazrevanja naučili o svemu tome?



Story: Imate li pritisak okruženja da zasnujete porodicu?



Razgovarao: Stefan Tošović