Srpski fudbalski as Boško Janković (30) već godinama gradi zapaženu internacionalnu karijeru. Pošto je boravio u Majorki, Palermu i Đenovi, proteklih godinu dana živeo je u Veroni, gde je branio boje istoimenog fudbalskog tima. Nakon uspešne sezone, pošao je na zasluženi odmor i iskoristio priliku da sa porodicom, suprugom Dijanom (30) i sinom Sergejom (4) poseti rodni Beograd. U otvorenom razgovoru za Story, istaknuti sportista otkriva kako je živeti u gradu Romea i Julije, priča na šta ne žali da potroši novac i komentariše šta ga najviše raduje u odrastanju svog sina.
Story: U poređenju sa ostalim gradovima u kojima ste tokom karijere boravili, kakva je Verona za život?
- Navikao sam da boravim u gradovima koji imaju izlaz na more. Verona to nema, ali zato poseduje neku neverovatnu pozitivnu energiju. Sa porodicom stanujem u samom centru i mogu reći da zaista uživamo. Taj grad dopada mi se i zbog toga što je turistička destinacija pa se uvek nešto dešava. Nedaleko od našeg stana postoje različita igrališta i zabavni parkovi za decu gde često odlazimo, a budući da su nam Milano i Venecija blizu, i njih redovno posećujemo.
Story: Može se reći da je iza vas uspešna sezona, otkrijte nam gde ste napravili predah od napornih sportskih angažmana?
- Nakon završetka italijanskog šampionata, otišao sam u Brazil gde imam nekolicinu prijatelja. Tada još nije bilo počelo Svetsko prvenstvo, ali bez obzira na to, očaran sam zemljom kafe i sambe. Voleo bih da iduće godine odem tamo sa svojom porodicom.
Story: Za koga navijate na Svetskom prvenstvu u Brazilu?
- Za selekciju Kolumbije.
Story: Jeste li nakon posete Južnoj Americi organizovali neki porodični odmor?
- Sa suprugom Dijanom i sinom Sergejom bio sam nedelju dana u Turskoj. Letovanje na Bosforu bilo je idealno za odmor. Tamo smo napunili baterije za sve ono što nam predstoji.
Story: Ipak, uvek kažete da vam je najlepše u srpskoj prestonici?
- Jedino se u Beogradu osećam kao svoj na svome. Mnogo ga volim i sve što sam duže u inostranstvu, to mi se ljubav prema rodnom gradu pojačava. Ovde ćemo ostati do polovine jula, a zatim me očekuju pripreme za naredno fudbalsko prvenstvo.
Story: Ljubav prema rodnom gradu rešili ste da pokažete svima, pa ste na podlaktici leve ruke istetovirali nekoliko simbola glavnog grada Srbije?
- Sebe doživljavam kao Spartanca, a Beograd i Crvena zvezda zauzimaju posebno mesto u mom životu. Zbog toga mislim da nije iznenađujuće što sam istetovirao grb kluba u kojem sam započeo svoju karijeru, ilustraciju ušća Save u Dunav i ratnika.
Story: Spartanci su simbol za hrabrost. U kojim životnim situacijama ste kuražni?
- Na fudbalskom terenu uvek sam borben i hitar. S obzirom na to da je fudbal moj život, ne preostaje mi ništa drugo nego da stalno budem takav.
Story: Delujete kao jednostavan momak s kojim sve može da se dogovori. Grešimo li u takvoj oceni?
- Oni koji me poznaju, potvrdiće da me u životu zadovoljavaju male stvari i ne treba mi mnogo da bih bio srećan. Ne mogu da kažem kako mi se to u životu nije obilo o glavu, ali ja uvek postupam iskreno i verujem da je tako najbolje.
Story: Kada govorite o zadovoljavanju potreba, poznato je i da ste obožavalac atraktivnih automobila. Na šta još ne žalite da potrošite novac?
- Ljubav prema njima nije hir, već strast koju imam mogućnosti da zadovoljim. Zaista volim četvorotočkaše i ne štedim novac kada je reč o njima. To nije zato što nešto glumim, već odmalena volim sportske automobile.
Story: Niste se ustručavali da budete deo pojedinih humanitarnih akcija. Da li je to dužnost svakog istaknutog sportiste?
- To je obaveza svakog čoveka koji je u mogućnosti da pomogne. Osećao sam potrebu da u određenim situacijama pomognem, ali to nije nešto o čemu na ovaj način treba da se govori. Humanost se pokazuje delima, a ne samo rečima.
Story: Vaša supruga Dijana takođe je staložena i deluje kao devojka koja nije mnogo komplikovana.
- Dijana je dosta mirna devojka, ali kada se naljuti, onda bolje bežite. Šalu na stranu, nas dvoje odlično se slažemo jer smo dve totalno različite osobe.
Story: Oboje tvrdite da je vaš sin živahno dete. Šta još prepoznajete u njegovom karakteru?
- Sergejev karakter je takav da je od Dijane i mene povukao sve najbolje. Mislim da je to savršen miks, tako da se ne brinem za njegovu budućnost.
Story: Pokazuje li on sklonost ka tome da obuje kopačke?
- Kada je reč o fudbalu, neću ga forsirati da krene mojim stopama. Neka radi ono što voli, a ja ću mu biti podrška za sve što izabere. Ima afiniteta prema sportu i to mi se dopada.
Story: Šta ga još interesuje?
- Pored srpskog jezika, on perfektno govori nemački, a italijanski razume i pomalo priča. Poznato je da mala deca upijaju informacije kao sunđer i drago mi je što će moj sin znati nekoliko jezika. To će za njega biti izuzetno važno u životu.
Story: Koliko još sebe vidite u fudbalu i da li ćete karijeru završiti na beogradskoj Marakani?
- U fudbalu ću biti dok god me zdravlje bude služilo. Ja sam zvezdaš i uvek ću biti tu da dam podršku timu koji volim, ali ne želim da ljudima dajem lažne nade. Ako se nekad i vratim u Zvezdu, to će biti plus za sve, ali najbitnije je da smo ove godine uzeli titulu.
Razgovarao: Stefan Tošović
