Frontmen grupe Van Gogh Zvonimir Đukić sa oduševljenjem je prihvatio da sa svojim obožavaocima razgovara putem našeg sajta. Nakon završetka novog albuma Lavirint, Đule je organizovao preslušavanje pesama za novinare, ali i za najvernije fanove. Da mu je sud publike i razgovor sa obožavaocima važan, pokazao je i u ovom intervjuu u kome je odgovarao na sva, pa čak i najintimnija pitanja.
Da li planiraš turneju po Srbiji? Snežana Janković
- Naravno. Turneja počinje šestog maja u Kragujevcu. Da budem iskren, jedva čekam da se nađemo na bini. Jer, naše pesme svoj puni smisao i pravi život dobijaju tek u takvom, neposrednom kontaktu sa publikom. Zadovoljni smo tek kad ih delimo sa drugima. Inače, nećemo svirati samo u Srbiji, niti samo u Evropi, pošto i na drugim kontinentima ima ljudi sa kojima smo na istoj talasnoj dužini i koji vole energiju Van Goga.
Gde obično pronalaziš inspiraciju za svoja dela? Nebojša
- U vazduhu, ako mogu tako da kažem. Inspiracija je svuda oko naše glave, a mi smo provodnici koji je prenose do drugih ljudi. Kit Ričards je jednom rekao da sebe vidi kao antenu koja upija pesme i šalje ih dalje. Pesme su važne, a naša uloga je tu skromna.
Da li je istina da odlično sviraš violinu? Ana I.
- Istina je da je sviram. A kako je sviram, to neka ocenjuju drugi. Nadam se da se slažeš da bi bilo pretenciozno da sam to radim.
Gdje si dobio inspiraciju i kako je nastala pjesma Dišem?? Nives F.
- Pričali smo o inspiraciji, sve to se odnosi i na ovu pesmu. Veruj, draga Nives, pesme nastaju u kosmosu, mi ih samo upijamo. To ne znači da pesme ne nastaju u nama, jer i mi smo deo kosmosa. Čovek koji ide po kući i viče: Tišina, ja sad pišem pesme! verovatno nikad ništa značajno neće napraviti. Bolje je sačekati da vas pesme same pronađu.
Zbog čega se novi album zove Lavirint? Mira
- Zato što je lavirint druga reč za život. Poput lavirinta, život je pun mnogih putanja i staza. Lavirinta se ne treba plašiti. Naprotiv, treba se radovati što nam se pruža mogućnost da idemo mnogim stazama i ispitujemo razne putanje. Hod po lavirintu nije besmislen, naprotiv, on bogati naš duh. Hodajući njegovim stazama i istražujući njegove putanje, stičemo mudrost i zrelost. Lavirint testira našu kreativnost, kao i našu sposobnost da sa loših staza siđemo, a na dobrim stazama ostanemo što duže. Lavirint je jedan divan izazov koji stavlja na probu naše veštine. I naravno, životni lavirint nije nešto iz čega želimo da izađemo. Upravo suprotno, hoćemo da se tu zadržimo što duže. A izlazimo onda kad sudbina proceni da smo naučili dovoljno, da smo savladali sve važne lekcije. Kada se to dogodi, sudbina nas, verujem, šalje u neki novi lavirint. Odlazimo na viši nivo igrice, da bismo naučili još dublje i kompleksnije lekcije.
Da li je vaša supruga ljubomorna na brojne obožavateljke koje vas svakodnevno opsedaju? Anja Marković
- E, pa odgovoriću ti stihom, koji nastaje evo baš ovog sekunda, mmmmmm, dakle evo ga: Reći vetru stani, isto je kao i približiti šibicu barutani! Devojke koje slušaju muziku grupe Van Gogh, zaista su odmerene i kulturne.
U Kosovskoj Mitrovici održali ste odlične koncerte. Da li u planu imate promociju albuma i na Kosovu? Odlični ste... Tamara
- Hvala ti Tamara, biće nam veliko zadovoljstvo da u sklopu turneje Lavirint ponovo sviramo u Kosovskoj Mitrovici.
Kad planirate koncert u Nišu? Pozzz i kiss najboljem frajeru!!! Ema
- Ema, negde u šetnji kroz Lavirint naišao sam na putokaz na kome je pisalo: grad Niš… koncert… grupa Van Gogh… 2009.godina… pod otvorenim nebom… u srcu grada…. noć bez kise… početak školske godine.
Van Gogh je možda poslednji veliki rok bend u našoj zemlji. Vidite li među mladim snagama neki bend koji bi mogao da dostigne vaš nivo ili nivo jedne Čorbe, Partibrejkersa...? Janko Milićević
- Hvala na komplimentu, Janko. Dobrih grupa je bilo, ima ih i biće ih. Ali je problem što nemaju dovoljnu podršku. Nema logistike za njih, u tome je teškoća. Na primer, ne postoji nijedan specijalizovani muzički magazin. Tako da su bendovi, ako hoće nešto da postignu, osuđeni ne samo na svoj talenat i veliki rad – što se podrazumeva i što je potpuno u redu – nego i na ogroman procenat sreće. Ako je neka uteha, ni u svetu nije mnogo drugačije.
Sve ste moderniji u zvuku.Zvučite sveže.Dobili ste i MTV nagradu, jedini posle Aleksandre Kovač... Na koji način uspevate da ste tako ukorak sa vremenom? Nikola Obradović
- Znaš kako, Nikola, Van Gogh se nikad nije priklanjao trendovima i pravio kompromise da bi po svaku cenu bio moderan, ali isto tako trudili smo se da ne budemo konzervativni i da budemo u dosluhu sa onim što vredi u modernoj muzici. Nismo imuni na izazove vremena u kojem živimo. To se odnosi na sve segmente života – tehnologiju, muziku... Hoćemo da svoju muziku obogatimo onim što danas vredi, ali i da istovremeno u svakom trenutku ostanemo svoji, sa jasnim identitetom i prepoznatljivim zvukom.
Da li jos uvek poklanjaš Nadu za odgovor na pitanje Zašto ribe, vole vodu/ zašto snovi gube krila/ zašto oluje vole avione/zašto je suza veća od oka?
- Obećanje je obećanje :)))
Bilo mi je prelepo na preslušavanju albuma! Prijatna atmosfera i dobra muzika... A vama? Nadam se da nismo bili mnogo naporni... Puno pozdrava, do skorog viđenja na nekom koncertu sa nove turneje! Ana, Užice
- Draga Ana, ne samo da niste bili naporni, nego ste nam, naprotiv, učinili veliku čast što ste nam omogućili da album slušamo zajedno. Van Gogh postoji zbog svoje publike i za nas je bila privilegija da jedan takav trenutak podelimo sa vama. Hvala vam što ste bili tu!
Prvi poljubac, prva ljubav, prvo skuvano jelo, ostvarena želja...? Jelena c.Li.
- Sve što je prvo u životu, naravno zaborava nema, a moja ostvarena želja na prvom mestu, sada ima 11. godina, dugačku kosu, gitaru na kolenu i pogled prepun pitanja.
Priredila: Ksenija Konić
