Dok je u maju prošle godine bio na intenzivnoj bolničkoj nezi zbog srčanog napada, umetnik Nenad Janković (50), poznatiji kao Dr. Nele Karajlić priznao je za Story da slušajući zvuk merača za otkucaje srca i gledajući u nekoliko igala koje su mu probadale vene, nije verovao kako će doživeti pedesetu. U mesecu kada slavi pola veka svog života, ovaj rođeni Sarajlija osvrće se na svoju prošlost, objašnjava kako je spomenuta bolest uticala na njega i otkriva zašto je prestao da se bavi muzikom. Tvorac čuvenog satiričnog TV serijala Top lista Nadrealista, sa suprugom Sanjom u braku je više od tri decenije. Njihovog sina Srđana trenutno interesuje samo fudbal, dok je ćerka Jana krenula tatinim stopama, pa se pojavljuje u Neletovoj novoj seriji Nadrealna televizija, čiju produkciju ovoga puta potpisuje Adrenalin.
Story: Koji je idealan način da se proslavi 50 rođendan?
- Prvo moram da istaknem kako nije bilo lako doći do pedesete godine. Dok sam bio bolestan, ta cifra izgledala je daleko. Sad se lakše diše, te je i proslava rođendana u tom duhu - skromna i dostojanstvena.
Story: Na koji način je problem koji ste imali sa srcem uticao na vas?
- Promenilo se dosta toga. Evo vidite da snimam seriju. Najvažnije je da sam prestao da pušim. Osim toga, smirio sam se. Ne putujem više, spavam redovno, a pijem i lekove.
Story: Koja je razlika između gospodina Jankovića i doktora Karajlića?
- Nekada su to bile vrlo prisne osobe, sa istim ili sličnim pogledima na svet, no kako vreme odmiče, tako mi se čini da se sve manje razumeju. Jedna od teorija kaže i da su moje srčane tegobe bile posledica neslaganja ove dvojice.
Story: Da li ljudi od vas stalno očekuju da ih zabavljate?
- To što se ljudi nasmeju kad god me vide najveći je uspeh u mom životu. To je nagrada koju ne može da vam da nijedna akademija na svetu, ali i određena vrsta obaveze pošto se od vas uvek očekuje neki geg, vic, a ako ništa drugo - smislen odgovor. Ume to da bude i naporno, a onda se zapitam kako li je tek bilo Čkalji.
Story: Je li vaš humor jači ili slabiji kako vreme odmiče?
- Mislim da je jači. Kao i vino, humor je bolji s godinama. Važno je samo da čovek ne izgubi vedrinu zbog teških situacija kroz koje prolazi, da ne postane cinik. Ja pokušavam da i pored svega što sam doživeo ostanem vedar. Kad je čovek vedrog duha, čak i povremena depresija može da bude inspiracija za humor. Važno je samo skinuti zavese i otvoriti prozore. Napolju ima svega.
Story: Trudite li se da i danas nasmejete suprugu?
- Pa ja nju nisam uspevao da nasmejem ni pre trideset godina. To kad se ona nasmeje nekoj mojoj šali beleži se zlatim slovima u kalendar i taj dan postaje praznik koji se slavi narednih godina. Najvažnije mi je da se njoj svidela nova serija. To je znak da će biti nešto od toga.
Story: Kada se osvrnete na svoj život, šta smatrate najvećim uspehom, a šta promašajem?
- Moj najveći promašaj jeste to što sam se rodio na neuralgičnom mestu na planeti. Najveći moj uspeh jeste to što sam, iako rođen tu gde jesam, napravio sve ovo u samo pedeset godina života. A šta ću tek uraditi u narednih pedeset!
Story: Vremenom ste upoznali mnogo ljudi, ko su oni na koje danas možete da se oslonite?
- Njih nekoliko koji će doći na proslavu mog rođendana. Oni me nikada nisu napustili, a verujte mi da sam imao dramatičnih kriza u tom pogledu.
Story: Od građanskog rata u Bosni niste bili u rodnom Sarajevu. Planirate li da ga ipak jednog dana posetite?
- Nemam neke naročite planove, ali imam dosta prijatelja tamo koji me zovu da dođem iz raznoraznih razloga. Ovaj se ženi, onaj otvara kafanu, treći udaje ćerku... Ko zna...
Story: Gde je mesto rokenrola danas?
- Ne bih smeo da kažem da je rokenrol umro jer bi me zbog toga svi njegovi ljubitelji ubili, ali da je umrla ideja utopije koja je rodila tu vrstu muzike, to ne može niko da mi ospori. Rokenrol je odavno industrijski proizvod i meri sa samo uloženim i zarađenim parama. O tome se sad čak naglas govori i piše po novinama. Kako turneja ovoga košta ovoliko, a zarađuje onoliko. Muzička industrija nalik je industriji cipela, na primer.
Story: Koja je vaša trenutna pozicija kada je reč o muzici?
- Ja sam zaledio tu aktivnost. Mnogo me je izmorila. Vreme je bilo da se prešaltam na drugu stranu.
Story: Biti popularan danas podrazumeva i deliti svoju privatnost sa publikom? Kakvi ste po tom pitanju?
- Nerviram se kada se mediji upetljaju u moj privatni život, ali onda sebi kažem: Pa sam si kriv! Da nisam popularan niko me ne bi zarezivao ni za suvu šljivu.
Story: Koju pouku želite da vaša deca ponesu iz kuće?
- Ima ih više. Svaki dan im govorim nove pouke, ali čini mi se da me, kako brzo rastu, sve manje slušaju. Sećam se jedne izreke koju je otac rekao sinu pošto ga je poslao na put: Pazi, sine, ne idi posred ceste, može nešto da te zgazi, ali ne idi ni uz zgrade, može nešto da ti padne na glavu. Već ti idi onako...
Story: Koliko je uloga oca teža ili lakša od onih filmskih?
- Naravno da je teža. Ona ne prestaje. To je teško, naročito onima koji se bave javnim poslom. Deci poznatih dva puta je teže nego njihovim vršnjacima. Oni osim tereta života na koji nailaze, nose i teret roditelja i bore se da sa njim izađu na kraj.
Story: Čemu vas je ta uloga naučila?
- Strpljenju.
Story: Postalo je nepisano pravilo da brakovi osoba koje su na javnoj sceni, ne traju dugo. Vaša supruga i vi ste izuzetak. Kako?
- Ne znam.
Story: Kakva su vaša očekivanja u vezi sa Nadrealnom televizijiom?
- Jedino moje očekivanje je da zadovoljim kriterijume koje sam sebi postavljam. Ja u seriju verujem, a verujem i u ljude koji me okružuju i koji su u toku snimanja imali preko trideset sati prekovremenog rada i nisu se žalili. Ostavili su srce na terenu. Naša serija pomeriće percepciju današnjeg gledaoca, kao što su nekadašnji Nadrealisti to uradili pre dvadeset i kusur godina. A verujem i da ćemo neke nove klince odvući od kompjutera i privući ih gledanju televizije.
Story: Šta je u Srbiji realno, a šta nadrealno?
- Ja ne bih Srbiju izdvajao od ostatka sveta. Ona je samo deo globalnog ludila. Sve su češći brakovi između ljudi i delfina, sve je normalnije da se skače sa ivice svemira, niko se i ne čudi kada transfer jednog fudbalera nadmaši godišnji budžet neke afričke zemlje u kojoj živi 50 miliona ljudi. Tu je Srbija sa svojim sitnim nadrealnim stvarima samo kamenčić u mozaiku.
Story: Kako bi čovek trebalo da se postavi u odnosu na društvene aktuelnosti?
- Kod nas je nemoguće da te politika ne zanima. Ako te ona ne zanima, zanimaćeš ti nju. Kad tad će te uhvatiti na spavanju i nećeš znati šta te je snašlo. Politika je naša sudbina jer smo mali narod koji je digao kuću nasred puta i tu kuću svaki čas neko ruši dok prolazi sa zapada ka istoku i sa severa ka jugu. A humor je najbolji lek protiv politike koja ne donosi dobitak.
Stefan Tošović
