Pet likova koje je maestralno odigrao u predstavi Metamorfoze Jugoslovenskog dramskog pozorišta bile su dovoljan razlog da jedan od najpopularnijih domaćih glumaca Nikola Đuričko (37) dobije nagradu Zoran Radmilović za glumačku bravuru na Sterijinom pozorju, koja mu je protekle nedelje uručena u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu. U intervjuu za Story, šarmantni umetnik govori kako mu je žao što nije sarađivao sa čuvenim glumačkim bardom, ali i planovima u budućnosti i premijeri filma Anđeline Džoli U zemlji krvi i meda.
Story: Predstavlja li ova nagrada za vas podsticaj?
- Zaista sam srećan i želim da se zahvalim žiriju koji je imao nerava i snage da otkrije neku bravuru u mojoj igri, kao i kolegama iz ansambla bez kojih ovo ne bi bilo tako bravurozno. Ova nagrada jeste podsticaj za dalje jer sam oduvek imao jednu policu spremnu za nju. Sada sam je konačno dobio mogu da se hvalim da sam dobio Zorana Radmilovića. (Smeh)
Story: Da li vam je on bio glumački idol?
- Jeste, jer je zaista bio fascinantan glumac, ali i persona. Sećam se kada su mi u vojsci odredili da idem u pešadiju i to u Zaječar, da je jedino utešno što sam našao u tome bilo to što je Zoran Radmilović iz tog grada. Obožavao sam njegov stil igre i činilo mi se da bih možda krajičkom mogao da ukradem neku iskru toga. Nekako mi se činilo da je zaista zanimljiv glumac, ozbiljan tip.
Story: Jeste li imali prilike da sarađujete?
- Nažalost, nismo mogli da se sretnemo, ali moja baka Tomanija i brat Đorđe igrali su baš sa Zoranom u seriji Priče iz Nepričave. Bio sam jako tužan i nesrećan zbog svega toga. (smeh) Prosto neke stvari nisu suđene da se dese, a i ko zna kakvo bi bilo moje iskustvo sa njim. Ali, jako sam ponosan i srećan što sam dobio nagradu Zoran Radmilović, jer je to za mene velika stvar.
Story: Kada se očekuje premijera filma U zemlji krvi i filma koji je režirala Anđelina Džoli?
- Trebalo bi da se desi u decembru, ali ja zaista ne mogu da se zakunem u majku kada će to da se desi. (Smeh)
Story: Da li postoji šansa da se to desi i u Beogradu nakon velike premijere?
- Verovatno postoji mogućnost, a ja se nadam da će se steći pristojni uslovi da se to i dogodi. Mislim da bi bilo veoma zanimljivo i za našu publiku da vidi taj film.
Story: Da li sada razmišljate više o karijeri u inostranstvu?
- Ne. To je kao kada kupiš loz, malo se igraš, pa ako se nešto desi, desi se... Moj život i moja porodica su ovde, u Srbiji radim i igram.
Story: Znači, nema preseljenja u Holivud?
- Pa, uvek možeš da se preseliš i da pereš tanjire...(Smeh) Ne, u stvari to je jako komplikovano, jer čovek baš mora da se preseli tamo i posveti se tome. I naravno, može da se desi neki uspeh, ali ja sam nekako, čini mi se, u fazi kada mislim da ovde imam mnogo više posla. Mnogo mi je važnije da igram, nego gde igram.
Story: Da li se vaš život u nekom smislu promenio otkada ste postali deo projekta Anželine Džoli?
- Ma ne, ništa se nije promenilo. Manje-više sve je isto. Biti pozorišni i filmski glumac ovde kod nas jeste sasvim pristojna stvar.
Story: Kakvi su vaši planovi u narednom periodu?
- Što se tiče predstava, i dalje igram Metamorfoze, Kandida i Šine u JDP-u. Privodimo kraju snimanje drugog nastavka filma Montevideo, Bog te video, onda bi možda trebalo da u Bosni radim nešto, kao i na proleće jedan film kod nas.
Story: Postoji li neka uloga koju biste voleli da odigrate?
- Nikada nisam razmišljao na taj način. To je opasno jer možeš da gajiš guju u nedrima. Nadaš se nečemu, a onda stvari ne idu po planu, pa se razočaraš. Nisam nešto lomio mozak o tome.
Jelena Kulović
