Uprkos brojnim teškoćama koje su ga pratile u dve decenije dugoj karijeri, srpski teniser Nenad Zimonjić (35) uspeo je da uz puno rada i odricanja stigne u sam vrh svetskog tenisa u dubl konkurenciji, gde trenutno zauzima drugu poziciju sa partnerom Mikaelom Ljodrom. Iako je osetio ukus slave širom sveta, ovaj markantni Beograđanin uspeo je da se čvrsto zadrži na zemlji, pa tako i danas odaje utisak čoveka blage naravi i istančanih manira. Svoju idealnu polovinu pronašao je u nekadašnjoj manekenki, a sada vlasnici modne agencije Model Tatoo Mini Knežević (37) sa kojom se venčao 24. maja 2008. godine u Beogradu i dobio blizance Leona i Lunu (2,5). U intervjuu za Story Nenad otkriva da li razmišlja o kraju karijere, ali i koliko mu mališani i supruga nedostaju kada je na putovanjima.
Story: Odajete utisak skromnog i blagog čoveka. Jeste li zaista takvi u privatnom životu?
- Najbolje je da to pitate moje prijatelje, ali verujem da je tako. (Smeh)
Story: U kojim situacijama se ipak razbesnite?
- Kada neko pređe određenu granicu. Imam malo viši prag tolerancije, ali bilo je i takvih momenata.
Story: Kakva vas sećanja vežu za detinjstvo u Beogradu?
- Na igranje sa decom u školi, na treninzima ili u mom kraju... Mnogo vremena provodio sam napolju jer nisam bio od one dece koja su volela da sede u kući uz video igrice, već sam voleo da se družim i takmičim u sportu.
Story: Da li svoje mališane učite nekim vrednostima koje su vama usadili vaši roditelji Mirko i Nevenka?
- Trudiću se da u tome uspem jer mislim da su moji roditelji što se tiče vaspitanja uradili dosta dobar posao, ali opet, čovek se uči svakog dana.
Story: Šta smatrate svojim najvećim ličnim uspehom?
- To što radim ono što volim, što sam uspeo da pored profesionalne karijere imam predivnu ženu i dvoje dece, a tu su i prijateljstva koja negujem godinama.
Story: Koliko vas je uloga oca promenila i kako najradije provodite vreme sa Leonom i Lunom?
- Njihovim rođenjem sve se promenilo jer od tog trenutka više nisam sebi prioritet. Sada mi je najvažnija moja porodica, kao i to da budem tu da pomognem Luni i Leonu kako god mogu. Uživam da provodim vreme sa suprugom i decom u igri i njihovoj edukaciji. Sama činjenica da smo zajedno mnogo mi znači. Naravno, ima vremena i za druženje i izlaske, ali mnogo manje nego ranije.
Story: Osećate li ponekad grižu savesti zbog toga što zbog odlazaka na turnire često niste sa njima?
- Teško mi pada kada moram da izađem iz kuće, ali trudim se da im objasnim, koliko god je to moguće, zbog čega ću biti odsutan, baš kao što to čini i supruga Mina. Oni su već svesni čime se bavim, a mislim da je najbitnije da postoji međusobno razumevanje. Nastojim da napravim takav raspored da od kuće ne odsustvujem duži vremenski period, već da to bude u nekim granicama, što je za sada tri nedelje. S druge strane, trudimo se da tamo gde je to moguće na turnirima budemo zajedno, da boravimo u nekom stanu i vodimo život sličan onom kod kuće. Važno je da smo skupa, ali da i dalje mogu da budem uspešan u karijeri kako bi deci obezbedio sve neophodno za njihovo odrastanje i obrazovanje.
Story: Da li prepoznajete neke svoje osobine u njima? Ko vam je od njih dvoje privrženiji?
- Ne mogu da kažem ko mi je privrženiji jer je ljubav prema deci nešto posebno. Leon je moja kopija što se tiče izgleda, ponašanja i temperamenta, dok je Luna mamina. Ali mislim da su neke osobine povukli na oboje.
Story: Postižete li i dalje najbolje rezultate na terenu kada je supruga Mina u publici?
- Bilo je neverovatno da sam, kada me je Mina bodrila iz publike, pobedio prvih sedamnaest mečeva zaredom. Prvi meč koji sam izgubio bilo je finale Vimbldona, ali zato što sam iskrenuo zglob u polufinalu. I dalje postižem veoma dobre rezultate kada je ona u publici i daje mi apsolutnu podršku. Jednostavno, to mi mnogo znači. Naravno ima situacija i kad moram da budem sam sa partnerom ili trenerom Vladom Kaplarevićem, ali mnogo mi je lepše kada su moji najmiliji u publici.
Story: Šta mislite koliko je teško Mini da gradi svoju karijeru, a da uz to bude supruga profesionalnog sportiste?
- Mislim da joj je pored napetosti za vreme turnira, stresova oko putovanja, a naročito otkako su došla deca izuzetno teško. Uz sve to ide i naša odvojenost i činjenica da u nekim trenucima nema na koga da se osloni. Mnoge obaveze tada padaju na nju, tako da mora da bude veoma jaka, baš kao što je i pokazala u više situacija, kako privatno, tako i poslovno. To što znam da na nju mogu potpuno da se oslonim i jeste razlog da budem spokojan i da se maksimalno posvetim tenisu. Imali smo veliku sreću što Mina zahvaljujući timu ljudi koji rade iz Beograda uz pomoć telefona i Interneta može nesmetano da obavlja svoj posao gde god da se nalazila u svetu. Da je bilo drugačije, mislim da bi se mnogo manje viđali i sigurno da bi nam bilo mnogo teže. Ona je ta koja je morala da pravi veliki kompromis, ali uspela je da svoj posao održi na viskom nivou pa njena firma već šesnaest godina uspešno posluje. Mina je sve ono što sam želeo da bude moja žena i majka moje dece.
Story: Da li se vaš odnos menjao sa godinama zajedničkog života?
- Jeste, samim tim što smo kroz mnogo lepih, ali i teških situacija u životu prolazili zajedno to nas je dodatno zbližilo. Otkada smo postali roditelji, naša priča je još više uveličana i porodica nam je najvažnija.
Story: Mina je nedavno rekla da bi volela da ima još dece. Da li biste i vi želeli još naslednika?
- Voleli bismo da imamo još jedno dete, ali opet, ako se to ne desi, prezadovoljni smo što imamo dvoje preslatkih mališana kao što su Leon i Luna.
Story: Od četrnaeste godine aktivno se bavite tenisom. Možete li da zamislite svoj život bez belog sporta?
- Teško da mogu da zamislim tako nešto jer je ceo moj život okrenut tenisu. Zahvaljujući njemu postigao sam mnoge stvari i van terena, puno sam putovao i ostvario poznanstva širom sveta. Trudiću se da budem uspešan i da moja karijera potraje još koju godinu, ali svestan sam da će i tome doći kraj.
Story: Šta je bilo presudno da se odlučite za taj sport?
- Imao sam priliku da se oprobam i u drugim sportovima, ali sam nekako od prvog dana zavoleo tenis i ta ljubav je vremenom rasla. Uspesi koji su usledili presudili su da nastavim da se bavim tenisom mada verujem da ima i drugih sportova u kojima bih bio uspešan, kao što su odbojka ili košarka, ali drago mi je da sam izabrao tenis.
Story: Koji vam je trijumf bio najdraži, a kada vam je bilo najteže u karijeri?
- Moj najveći trijumf je meč protiv Andrea Agasija u singlu 2004. godine, a u dublu definitivno osvajanje Vimbldona sa Danijelom Nestorom 2008. kada sam imao prelom na levoj ruci. Sva sreća pa igram jednoručni bekhend pa sam mogao da nastavim meč. Te iste godine završio sam na prvom mestu na svetu pobedivši braću Brajan u finalu mastersa u Šangaju, što su sigurno najlepši momenti u mojoj karijeri. Bilo je i teških momenata kada su se neke povrede povezale sa padom samopouzdanja ili nedostatkom finansijskih sredstava za dalje treniranje. Dugo godina sam putovao bez trenera i to u periodu kada mi je bilo najviše potrebno da imam nekog pored sebe. Žao mi je što nisam ostvario svoj maksimum u singlu. Bio je to težak put i da nisam toliko voleo tenis, ne bih bio ovde gde sam danas.
Story: Jeste li zadovoljni rezultatima koje ste ove godine postigli sa partnerom Mikaelom Ljodrom?
- Imao sam velika očekivanja od početka sezone, ali nismo imali dovoljno vremena za uigravanje, nego smo to morali da radimo u toku mečeva. Nije nam bilo lako, ali mislim da smo se odlični uklopili. Verujem da imamo šanse da se sledeće godine borimo i za prvo mesto na svetu jer su nam ove godine braća Brajan dosta pobegla.
Story: Naredne godine biće održane Olimpijske igre u Londonu. Predstavljaju li one za vas poseban izazov?
- Mislim da je tako za svakog sportistu, pa i za mene. Imao sam prilike da učestvujem na dve Olimpijade na kojima nisam bio uspešan jer sam imao dosta problema oko uigravanja sa partnerima pošto tokom godine ne igramo zajedno. Ali nadam se da će ova Olimpijada biti uspešnija i ona je za sve nas iz reprezentacije jedan od prioriteta naredne godine.
Jelena Kulović
