Negde u brdovitim naseljima Los Anđelesa, sredinom pedesetih godina prošlog veka, jedna posebna devetogodišnja devojčica stajala je satima pred ogledalom, presvlačeći se bezbroj puta zamišljajući svoje omiljene filmske dive. Ono što je tada videla u odrazu, bio je samo nagoveštaj nečega što će se pretvoriti u jednu od najvećih karijera u šou-biznisu. Kako je kasnije često izjavljivala, nedostajalo joj je samopouzdanja i nije imala predstavu čime će se baviti. Nije sebe videla kao pevačicu, nije mogla da se zamisli kao izvođač, ali znala je samo jednu stvar – da će biti slavna.
Životna priča Debi Rejnolds: Srce je puklo od tuge
To je bio njen cilj. Niko tada nije mogao reći ovoj talentovanoj devojčici da će jednog dana biti vlasnica Oskara, Gremija, Emija i tri Zlatna globusa.
Pevačica koju danas svi znaju kao Šer, rođena je kao Šerilin Sarkisijan Lapjer u kalifornijskom gradiću El Sentro, 20. maja 1946. godine. Detinjstvo joj nije bilo lako, što je možda obeležilo i kasniji život pun uspona i padova. Njen otac bio je Džon Sarkisijan, kamiondžija jermenskog porekla koji nije mogao da se izbori s porocima poput droge i kocke. Često nije bio kod kuće i kada je Šer bila tek desetomesečna beba, razveo se od njene majke Džordžije Holt i nestao. Odgajila ju je majka, koja je i sama imala problema. Povremena manekenka i statista u filmovima, radila je kao konobarica kako bi izdržavala svoju ćerku, a udavala se i razvodila više puta zbog čega su se stalno selile. Sve je to uticalo na Šer. Novca nikad nije bilo mnogo, a pevačica se prisećala da je stavljala gumice na cipele da se ne bi raspale. U jednom teškom periodu, majka ju je čak ostavila u sirotištu na nekoliko nedelja, i mada su se skoro svaki dan viđale, bilo je to traumatično iskustvo za Šer.
Sa devet godina razvio joj se neuobičajeno dubok glas, po kome je i danas prepoznatljiva. Negovala je to kao dar. U petom razredu producirala je mjuzikl Oklahoma za svoje profesore i školske drugare. Okupila je grupu devojaka i osmislila koreografiju koju će izvesti. Pošto nije uspela da ubedi dečake da učestvuju, sama je izvodila njihove uloge i pevala muške pesme, što je odgovaralo njenoj boji glasa. Jedan njen školski drugar prisećao se prvog puta kada je ugledao Šer: Bila je tako posebna. Izgledala je kao filmska zvezda, baš tada i na tom mestu. Rekla je da će biti poznata i svi smo znali da će se to i desiti. Mada nije bila odličan učenik, iz nje su izbijali kreativnost i inteligencija. Bila je dobra u francuskom i engleskom. Ipak, sa 16 godina shvatila je da ima disleksiju i za nju je normalno školovanje tada bilo gotovo nezamislivo. Odlučila je da napusti školu i krenula je na privatne časove glume. Kasnije se prisećala:
- Nikada nisam mislima bila u školi. Obično sam zamišljala kako će izgledati moj život kada budem odrasla osoba i zvezda.
