- Dok smo živeli u blokovima na Novom Beogradu, ispred naše zgrade pronašla sam isprebijano kučence, a pošto sam veliki ljubitelj životinja, nije mi preostalo ništa drugo osim da ga ponesem sa sobom. Dali smo mu ime Žuća, danima sam ga vodila kod veterinara i činila sve kako bih ga izlečila. Uskoro je svima postalo jasno da kuci nije mesto u stanu, pa sam počela da nagovaram bivšeg supruga da se preselimo na Bežanijsku kosu. Znala sam da su tamo kuće prelepe, sa božanstvenim dvorištima i da bi moj ljubimac imao dovoljno prostora. Sada nam često u goste navrati Žućina drugarica, mešanac Milica, i nas troje smo prosto zaljubljeni u zelenilo i cveće koje nas okružuje. Pronašla sam svoj mir ovde i ne bih mogla da zamislim život bilo gde drugde - priča Lidija.
Od svih gradova u kojima je boravila, najlepši utisak na glumicu koja se proslavila ulogom u seriji Bolji život, ostavila je Holandija, gde se najduže i zadržala.
Sećanja na egzotična putovanja, Lidija svakodnevno osvežava zahvaljujući suvenirima koje je donela iz najrazličitijih delova sveta.
Okružena zelenilom, kuća ove glumice sređena je po njenim zamislima i željama. Svi detalji koji krase Lidijin dom birani su pažljivo i s ljubavlju, a svaki komad nameštaja ima jaku emotivnu vrednost.
- Nisam imala potrebu da angažujem dizajnera, a arhitektu sam konsultovala jedino kada sam proširivala dnevni boravak i postavljala dekorativne stubove. Tačno sam znala šta hoću, pa sam biranje nameštaja shvatila kao vrlo ozbiljan posao. Oduvek sam želela da imam fontanu u kući i taj mali hir sam sebi ispunila - kaže glumica.
Kroz visoke prozore u kuću tokom čitavog dana dopire obilje sunčeve svetlosti. U dnevnom boravku smešten je kamin, a kraj njega dve udobne fotelje u koje se tokom dugih zima Lidija ušuška i s uživanjem sluša pucketanje vatre. Na ovom sobnom ognjištu nalaze se glumičine fotografije iz raznih perioda, kao i slike njenih sinova, četrnaestogodišnjeg Andreja i jedanaestogodišnjeg Davida. Posebno mesto zauzimaju tri Venere, koje su joj dodeljene kao najlepšoj glumici.
- Moji sinovi često u šali kažu da bi neko mogao sve da iznese iz kuće, ali taj telefon nikako. Taj antikvitet sam kupila na Kalenić pijaci i moram priznati da funkcioniše bolje nego svi ovi savremeni aparati. Koliko je samo tajni taj crni lepotan sačuvao... Jovan Dučić je lepo rekao: Predmeti oko mene zadaju mi bol i zaista je tako. Tog telefona se nikada ne bih odrekla, za razliku od televizora kojeg bih se rado rešila, jer je oko njega stalno neka nepotrebna prepirka.
- Ukoliko me zainteresuje neka emisija ili dobar film, to im i najavim, pa je daljinski tada samo moj. Uživam u crtanim filmovima, svakodnevno pratim vesti i uvek rado pogledam dobar film. Moja deca su se čudila što ne gledam nijednu špansku seriju, pa sam jednom, čisto iz znatiželje, pokušala. Međutim, posle samo jedne epizode definitivno sam odustala.
Dnevnu sobu od kuhinje odvaja trpezarijski sto na kojem se uvek nalazi cveće raznih boja. Kuhinjski elementi su u boji kajsije, a sve je sređeno kao pod konac. Dok i te kako brine o sređivanju enterijera i kućnim poslovima, Lidija priznaje kako ne voli da kuva.
- Najvažnije mi je bilo da moj krevet bude velik i udoban, pošto svako veče pred spavanje čitam. Trenutno se na stočiću pored njega nalazi Borhesova knjiga Trenuci, koja govori o tome da bi trebalo intenzivno živeti svaki trenutak, što ja i činim. Crno-bela posteljina u kombinaciji sa zavesama istih boja, izgleda odlično. Iako je moja soba najmanja u stanu, bitno mi je da je lepo uređena, pa u njoj mogu da se opustim i uživam.
Pošto su dečaci vatreni navijači Crvene zvezde, a ujedno i treniraju fudbal, sasvim je logično što u njihovoj sobi dominira crveno-bela boja. Na polici pokraj radnog stola poslagane su brojne Andrejeve nagrade, razni trofeji i fotografije sa drugovima iz kluba. Ispod prozora sa plavim venecijanerima nalazi se sto u istoj nijansi sa nezaobilaznim kompjuterom.
- David i Andrej su imali preciznu zamisao kako žele da im soba izgleda, a ja sam poštovala njihov izbor i pomogla im da realizuju želje. Kompjuter im je omiljeni predmet u sobi i najviše uživaju u igranju raznih igrica. Obojica treniraju fudbal, a ja često u šali kažem da je i to na mene. Talenat za sport nasledili su od tate, nekada čuvenog fudbalera Mitra Mrkele. Dok Andrej ozbiljno shvata treninge, uvek ustaje na vreme i unapred ima spremljenu opremu, David je velika spavalica. I on se bavi sportom, a pored toga odličan je i imitator, mada bih kao majka ipak više volela da se posveti fudbalu, jer je umetnički život veoma težak.
- Uvek sam više obraćala pažnju na kozmetiku, nego na garderobu. Kao i svaka žena, obožavam cipele, a imam ih u raznim bojama i uvek su pažljivo složene u svoje kutije. Ipak, uvek ću se zarad kvalitetne kreme, odreći obuće koje mi se dopada... Svi preparati koje stavljam na lice i telo moraju da budu skupi, jer po pravilu, cena određuje kvalitet.
Tokom leta, Lidija slobodno vreme provodi u bašti, kada se najčešće i druži sa komšijama.
- Iako nemam naviku da napolju ispijam kafu, ponekad se komšijama pridružim u tom ritualu i slatko se ispričamo. Uvek smo tu jedni za druge i kada god mi, na primer, nestane kisele vode, a počela sam, recimo, da pravim gibanicu, slobodna sam da pokucam kod komšije. I ja njima izlazim u susret, negujemo lep i skladan odnos.
Crnokosa glumica je pre nekoliko dana proslavila četrdeset četvrti rođendan, a tačno u ponoć sinovi su joj poželeli pregršt lepih stvari, pre svega mnogo ljubavi.
- Tog jutra probudilo me je zvono na vratima. Sva bunovna, otvorila sam i ugledala čoveka sa korpom prekrasnih crvenih ruža. Veoma sam se obradovala kada sam videla posvetu i saznala da je cveće zapravo poklon od mog prijatelja, koga izuzetno cenim. Veče sam provela s prijateljima u Skadarliji, veselili smo se uz muziku do ranih jutarnjih časova. Bio je to rođendan koji ću dugo pamtiti.
Milica Prelević
Tekst je objavljen u 45. broju magazina Story, 1. avgusta 2006. godine
