Tokom toplih julskih i avgustovskih dana u luksuznom gnezdu jednog od najpoznatijih beogradskih parova Elene i Jugoslava Karića vladala je dodatna radost, jer je sa njima pored njihovog mališana Simona i osmogodišnjeg Matije, koga je beogradska lepotica podarila kontroverznom biznismenu Andriji Draškoviću, letnji raspust provodio i četrnaestogodišnji Luka, njen sin iz braka sa fudbalskim asom Predragom Mijatovićem, koji od prošlog oktobra živi u Madridu sa ocem. Elenin i Jugoslavljev prostrani dvospratni stan od gotovo četiri stotine metara kvadratnih neprestano je bio ispunjen veselom dečijom grajom, a kada se njihov najdraži tinejdžer vratio u Španiju, Karići su počeli ubrzano da se pripremaju za krstarenje Hrvatskim primorjem i Azurnom obalom, gde će se opustiti i zaboraviti na sve poslovne obaveze.
- Lukinim dolaskom kuća nam je opet bila puna. On koristi svaki odmor da doputuje, a ja sam najsrećnija kada smo svi na okupu. Prijaće mi, ipak, i da se malo relaksiram, tako da ćemo deo letovanja provesti sa klincima ploveći duž jadranske i francuske obale, a potom ćemo u septembru sebi priuštiti romantično putovanje udvoje. Već šest meseci renoviramo kuću u koju ćemo se, nadam se, useliti ove jeseni - priča Elena.
Upravo ta vila bila je i jedan od mnogobrojnih poklona kojima Jugoslav stalno iznenađuje svoju atraktivnu suprugu. Potpuno siguran da će biti oduševljena, mladi biznismen je svojoj voljenoj oči vezao svilenom maramom i odveo je do kapije velelepnog zdanja. Kada su se našli ispred samog ulaza, skinuo joj je povez i prepustio se njenoj sreći.
- Muž zaista ume da me obraduje, jer tačno zna šta volim. Tako mi je za godišnjicu braka u martu poklonio božanstvenu sliku Petra Dobrovića kupljenu u Doroteumu u Pragu. Izuzetno mi prija i da popijem kafu u Sotbi kafeu, pri čuvenoj aukcijskoj kući u Londonu, gde vlada poseban mir, pa se napunim specifičnom vrstom energije. Često se negde uputimo samo da bismo prisustvovali nekoj aukciji koja nas interesuje.
Zidove predivnog stana iskrenih ljubitelja umetnosti krase dela mnogih velikih slikara: Jovana Bijelića, Milana Konjovića, Ivana Aralice, Miće Popovića...
- Neka od njih posebno su mi draga, jer sam za njih dala čitave honorare koje sam zaradila u Londonu kao dizajner enterijera, a koji nisu bili beznačajni. Uvek kažem da ću tako stečen novac ostaviti za nešto drugo, a onda ga ipak potrošim na umetničke predmete. Fan sam naše umetnosti s kraja XIX i početka XX veka i nadam se da ću uskoro imati bar neko ostvarenje Nadežde Petrović i Save Šumanovića. To sam sebi dala u zadatak.
Pošto se oduvek interesovala za unutrašnju arhitekturu, domaćica se sa mnogo mašte posvetila i uređenju sopstvenog doma koji je ispunila pažljivo biranim skupocenim nameštajem. Tako je u prostrani salon oko niskog Maks Alto stola, kreacije Antonija Čiterija, smestila Fleksform četvorosed i dvosed, koji se nalaze naspram zanimljivo rešenog kamenog kamina na kome počivaju dve Rozental vaze. Pod je prekriven Fendi tepihom, a u posebnom uglu prostorije je i konzola iste marke na kojoj su porodične fotografije. Mada imaju svoj salon u koji se ulazi kroz velika dvokrilna vrata, deca se najradije okupljaju u onom glavnom, roditeljskom, ispred velikog plazma televizora ispod koga je gomila najrazličitijih DVD filmova.
- Što se mene tiče, TV ne treba ni da postoji. Kad sam bila mala, mi smo čitali knjige i išli u pozorište i nismo sedeli pred malim ekranima. Zato mi i danas više prija da pročitam neko dobro štivo slušajući Noru Džons ili neku drugu muziku po svom ukusu. A kada je reč o sređivanju stana, većinu stvari sam sama osmislila. Sve je u njemu bilo potpuno drugačije, na spratu je čak bio golubarnik, pa se sa tavana videlo nebo. Drvena konzola sa mermernom pločom koja se nalazi tik uz ulazna vrata urađena je po mom crtežu još pre četrnaest godina, a nedavno sam je zajedno sa majstorom ofarbala u belo - ranije je bila zlatna.
U prizemlju su još vešeraj, gostinsko kupatilo, ostava i trpezarija čiji jedan zid zauzima biblioteka ispunjena literaturom i inostranim dizajnerskim i arhitektonskim časopisima, kao i brojnim delima ruskih klasika i Slobodana Selenića. Trpezarijski sto presvučen je kožom iguane, a uz njega se savršeno uklapaju Fendijeve bež stolice sa prohromskim detaljima i hrastov parket sa interesantnom bordurom u kombinaciji javora i oraha. Posebnu pažnju privlače ikone svetog arhanđela Mihaila i svetog Jovana Krstitelja.
- Slava mog dede po majci je Sveti arhanđeo Mihailo, za koju pozivamo najbliže prijatelje, a Svetog Jovana slavimo sa Jugoslavljevim roditeljima i familijom, jer to predstavlja veliki porodični događaj. Obožavam te praznike, kao i Uskrs i pre svega Božić koji u meni budi detinju ushićenost.
Iz trpezarije se ulazi u nedavno renoviranu kuhinju u kojoj su potpuno ravnopravno smešteni antikni servisi, starinska srebrnina, Mozer staklarija i moderni kuhinjski sto za ručavanje.
- Iako nisam od onih žena koje ne umeju da kuvaju, biram da to ne radim, ali najviše vremena provodim u kuhinji. U njoj se neretko svi šćućurimo, čak i kad nam dođu prijatelji. Ovo je jedina pušačka zona u kući. Tu se igraju remi i jamb i vode pravi devojački razgovori tako da ona krije mnoge ženske tajne.
Masivno mermerno stepenište sa ogradom od kovanog gvožđa vodi na galeriju gde su bračni apartman u zavodljivim ružičastim tonovima i tri dečije sobe sa zasebnim kupatilom.
- Jugoslav ne može da zamisli život bez Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija, pa je i u naše kupatilo naspram đakuzi kade instalirao plazma televizor, a ja obožavam da popalim sveće i opustim se u toploj penušavoj kupki. To smatram istinskim luksuzom, s obzirom na to da gotovo nikada nemam vremena. Uveče kad decu popakujem u krevet, posle večere i tuširanja, više nemam snage ni za šta.
Na galeriji su i dve terase od po trideset metara kvadratnih na kojima su garniture od ratana prekrivene belim jastucima za ugodno letnje noćno sedenje. Ponosna vlasnica oko tri stotine pari cipela deo je uspela da smesti u cipelarnik, dok su najrazličitije sandale sa visokim i niskim potpeticama, papuče i japanke poput neobičnih eksponata izložene u holu na spratu, gde zauzimaju počasno mesto.
Luka ima klasičnu tinejdžersku sobu sa laptopom, a Matijina i Simonova su prepune igračaka i detalja na kojima su junaci iz crtanih filmova. Svi lusteri u stanu su od Svarovski kristala i rađeni su po porudžbini u jednoj fabrici u Španiji.
- Samo u Jugoslavljevoj i mojoj sobi je luster koji smo jednom prilikom kupili u Italiji, gde smo se uputili da bismo u Firenci videli Botičelijeva dela. Želela sam da se upoznam i sa radom Mikelanđela Buonarotija, a pošto sam ljubitelj manirizma, otišli smo i u Veneciju da uživamo u Tintoretovim slikama. Kad smo se već našli tamo, posetili smo i ostrvo Murano i naručili dragocen luster na kome su ispisana naša imena. To je predivna uspomena na jedno od naših brojnih prelepih putešestvija po svetu.
Piše: Ana Rundo Mitić
Foto: Luka Šarac
