Paparaci su nam tih dana opsedali kuću. Jednog jutra otišla sam na Zemunsku pijacu, a Dragan je za to vreme spremio doručak. Nataša se javlja preko skajpa, pričali smo i uživali. Nekoliko dana kasnije u novinama je osvanuo naslov: Razdor u porodici Kojić. Pa zar to nije smešno? Ali, ja se nekako lako nosim s tim. Ako sam raspoložena, nijedna neprijatna vest o nama ne može to da mi pokvari. Isto je i kada sam neraspoložena, koliko god lepo pisali o nama, ja svoje moram da odbolujem. Uostalom, meni su najvažniji moja mirna savest i život u naša četiri zida Story
Svaku saksiju cveća lično sam kupila i unela u naše dvorište. Sadila sam ovo cveće i gde god da odemo, srećni smo kad se vratimo u naše dvorište. Svako radi svoj posao, a ja sam savršena domaćica i uživam u tome, što je privilegija
Igor je duhovit dečko i uvek smo imali pravu saradnju kada je reč o njegovom emotivnom životu, pa čak i dok je zbog fudbala živeo na Kipru, u Rumuniji ili Portugalu. Dovoljno je da ga vidim preko skajpa i zaključim kakvog je raspoloženja. Uvek je pun ljubavi, pleni i čovek jednostavno ne može da ga ne voli. Nije što je moj sin, ali to majka retko rađa. U februaru je bio na mom koncertu u Zagrebu, što mi je bilo čudno jer to inače retko kad radi. Posle deset dana opet je otišao u hrvatsku prestonicu. Tada je već pojasnio da tamo ima devojku. Kada sam ga pitao čime se ona bavi, rekao mi je: Pa igra folklor. Nedugo potom, s njom je boravio u inostranstvu i tada sam posumnjao da sprema neko iznenađenje. Onda je samo jednog dana banuo na vrata sa Severinom. Pružio sam joj ruku i poželeo dobrodošlicu, mada se u meni sve okrenulo. Pošto se Igor stalno šalio kako će mi prirediti skrivenu kameru, pomislio sam da je to taj trenutak. Umesto toga, rekao je: Ovo je moja devojka koja igra folklor. Malo nam je trebalo da se lepo upoznamo. Pričali smo, šalili se, čak i zapevali, da bismo Olja i ja iste noći shvatili kako je Severina zaista divna osoba. Kad mi je dete srećno, ja letim. A ovo je prava ljubav i šta ću, preostaje mi samo da uzmem gitaru i zapevam
Njihova veza jeste senzacija i ljudi na to gledaju sa čuđenjem, a sve se desilo kao grom iz vedra neba. Ni u jednoj milisekundi nismo razmišljali da li bi trebalo da budemo protiv te veze. Uverili smo se u njihovu iskrenu ljubav i da je Severina divna majka, žena koja iskreno voli i koju Igor jednako tako voli. Ko god misli da mi kao roditelji grešimo, to je njegov problem. Volimo da kažemo kako ćemo im se mešati u vezu na najbolji mogući način
Spojila ih je dobrota. Kad ih vidim tako zaljubljene, vrate me u našu mladost. Setim se Dragana i mene, one scene dok najsrećniji zajedno pakujemo stvari u isti kofer. Prava ljubav vidi se iz aviona i još te prve večeri uživala sam u njihovoj sreći. Sve drugo je u Božjim rukama, kako oni odluče, tako će im biti. Imaju naš blagoslov za izbor svog srca
Nekoliko puta imala sam potrebu da otvorim dušu i ispričam svoju priču kojom bih možda pomogla drugim ženama. Ali, svaki put bi me sprečila pomisao na to da će neko zloupotrebiti moju iskrenost. Evo, sada kažem, moja povređena sujeta ne može da se poredi sa količinom griže savesti i bola koju Dragan oseća. Uopšte ne razmišljam o sebi i tako je od prvog trenutka tog nemilog događaja. Uostalom, svaka žena zna gde je njeno mesto u srcu muškarca. Nema neoprostivog greha, samo neokajanog, a Dragan je svoj okajao
- Gde nikada nije bilo ljubavi, ona ne može iznenada ni da se rodi. Sve sam uradio po zakonu, ali on ne može da mi iščupa srce iz grudi. Što se Oljinog i mog braka tiče, bio je, jeste i biće, a kako ga mi uređujemo, to je samo naša stvar. Nijedno slovo zakona ne može da ga uredi bolje nego naše srce i zato planiramo venčanje u crkvi – dodaje pevač, čiju je trenutnu slabost pre skoro dve decenije Olja oprostila shvativši je na sebi svojstven način.
Žena zna na koga može da bude ljubomorna. Apsolutno mi je o tome ispričao sve, čak i više nego što sam htela da znam. Kod nas je najvažnija iskrenost, ali i mi se često posvađamo, nije ni kod nas samo med i mleko. Pogotovo se raspravljamo oko garderobe koju će Dragan obući na koncertu ili televizijskom gostovanju. Imali smo mnogo problema u braku, kao i svi, ali ako ti je stalo do nekoga, moraš da imaš i drugačije mišljenje, pa i da se posvađaš. Najgora je ravnodušnost. Nikada nismo imali problema zbog drugih žena, imam puno poverenje u njega i nisam ga proveravala. Svako ima svoj krst, pa ako nam je ovo najveći problem, neka tako ostane
Ne znam kako bi naš život izgledao da nije tako. Navikla sam, valjda nas taj adrenalin drži. Jer, kod nas se stalno nešto dešava. Nekad gore, nekad bolje, ali bar nam nije dosadno. Samo neka je veselo, uostalom, možda se Dragan i ja zaista ponovo venčamo, ali samo u crkvi. Da ne volim pompu i pažnju, govori i to da sam ludela i na sopstvenoj svadbi koja je bez moje želje trajala četiri dana
Bila je to najlepša svadba na Balkanu! Pa trebalo je stići do Mostara gde smo išli po mladu. Tamo smo slavili do zore, potom smo drugi dan nastavili u Gradskoj kafani u Loznici, treći kod mene kući u Klupcima i na kraju četvrti dan u Velikom selu, takođe kraj Loznice, odakle je Oljin otac
A onda smo krenuli na bračno putovanje. Inače, ja sam često sa roditeljima odlazila u Dubrovnik i pamtim kako sam rekla da tamo nikada ne bih išla na medeni mesec, što mi se ipak desilo. Takođe, stalno smo leti išli u tatino rodno selo kod Loznice, pa sam mu rekla da kad napunim osamnaest godina, Drinu više neću preći! Ali, eto, u devetnaestoj sam se ipak udala s te strane. Isto tako, verovala sam da na mojoj svadbi neće biti ni takta od narodne muzike, a ispalo je da nisam znala šta se sviralo i pevalo
Bila je vrlo mlada, imala je svega sedamnaest godina kada smo se zavoleli. Posle nekoliko meseci zabavljanja, setio sam se jednog svog sna koji me je ozbiljno uplašio. Sanjao sam Oljin lik i kako baš njome treba da se oženim. Valjda je to neka magija, metafizika... Definitivno nismo sami na ovom svetu i nije ovo jedini život. Ipak, sve što se desi, tako je moralo da bude. Uz to, kad sam se oženio, imao sam tremu i pitao se šta ću raditi s jednom ženom ceo život. Od tada su prošle 32 godine, a može još 320 da ih ode, biće isto. Iskreno se volimo, a sve ostalo je u Božjim rukama
Ljubav je teško definisati, ali nas dvoje smo još jedan od brojnih dokaza da se suprotnosti privlače. Voleo bih da imam neke Oljine osobine i siguran sam da postoje neke moje koje bi ona volela da preuzme. Uvek moju minus fazu na najlepši način pretvori u plus, što i ja uradim kod nje. I kad nas spopadnu najteži problemi, pogledom sve rešimo. Ponekad je namerno iznerviram kako bi bes izbacila iz sebe, da ne dobije čir na želucu. Ali, ne vredi. Kod Olje srce nije brže od pameti kao kod mene. Kao da nas je sve u kući obavila nekakvom aurom kojom nas štiti pa u našem domu uvek vlada harmonija. Dok je živela kod nas, Nataša je umela da kaže kako smo mi pravi Simpsonovi. Naši prijatelji kažu da Olja sve drži u svojim rukama, ali ja se protiv toga ne bunim. Divim se njenoj mirnoći, ne zovu je bez razloga Čelična ledi
Ja kažem da imam samo čelične živce
Imam najlepša ljubavna pisma koja nisam još ni deci čitala. Na početku naše veze Dragan je godinu dana živeo u Kanadi, a u to vreme Toronto nije mogao direktno da se pozove već preko pošte kojoj ste morali da najavite u koliko sati želite da vam spoje vezu. E, onda je pitanje da li je on baš u to vreme u sobi kraj telefona, tako da smo bili prinuđeni na pisma
Pa vidite kako pojemo kafu–iz iste šolje. Dragan ujutro napravi vruć nes sa sojinim mlekom. U međuvremenu u dnevni boravak siđem i ja, a kafa se taman ohladi, pa ja nastavim da je pijem.
Mnogi kažu da to znači kako se bojim žene! Jeste, puzim i klečim pred njom! Prošle godine istetovirao sam Oljino ime na dlanu za njen 50. rođendan. Ali, pogrešno je misliti o sebi da si najlepši i najbolji. Čovek treba da bude iskren i da njegova lepša polovina uvidi kako je satkan i od loših i od dobrih poteza, radosti i tuge. Treba sve otkriti, ali isto tako supružnici moraju i da se neguju. Za duhovno zapuštanje, život je najveći neprijatelj. Uz to, žena uvek mora da bude čista i doterana, sa urađenim pedikirom i manikirom, frizurom... Isto tako i muškarac. Često mi kažu da sam metroseksualac. Nema problema, samo vi pričajte, ja sam zadovoljan sobom i svakom borom na licu jer sam siguran da ih na duši nemam. Život je takav, nekad boli, nekad mazi, ali stvari treba gledati vedro i sa saznanjem da kad se zapadne u emotivnu krizu, lek ipak postoji, ali ga treba prepoznati
Istinska ljubav za reči ne zna... Mi, deca iz Mostara, učili smo napamet i stihove Alekse Šantića. Nije to slučajno, Draganova i moja veza od početka je romantična, slušali smo često i Jadranku Stojaković. On je Mostarske kiše znao napamet i ne sluteći da će mu ljubav biti baš iz tog grada. Sve to život namešta. Kažu da Bog dva puta blagoslovi kad biraš profesiju i supružnika i evo, blagoslovio nas je. Srećna sam što sam u kući i ne znam kako bih se organizovala da moram na posao
Sećam se kako me je tata savetovao da sam još mlada za udaju, ali ja sam samo rekla kako ništa drugo ne znam, ali znam da je Dragan dobar čovek. To je dovoljno. Krenuli smo od teške nule, ništa nismo imali, a Bog mi je dao i više nego što smo očekivali.
Kada sam se oženio, u Loznici su me zavitlavali da sam se dobro udao jer su Oljini bogati. Nije mi bilo svejedno, ali kako je prolazilo vreme, preselili smo se u Beograd. Nisam hteo ni dinara da uzmem od tasta, pa smo iznajmili stan na Miljakovcu. Ubrzo je počeo rat i Oljini su došli kod nas u tih 50 kvadrata: tast, tašta i svastika. Tada sam se ja šalio da sam se baš dobro udao.
Baš u to vreme došli su novinari iz časopisa Nada da nas slikaju za naslovnu stranu. Jedva smo se smestili u dvosed, smešten u uglu stana. Tu je bio jedan kredenac od Draganove bake koji smo prefarbali, a sobu smo ukrasili draperijama. Prvo pitanje novinara bilo je da li je to naš stan. Dragan je odgovorio da jeste sve dok budemo plaćali kiriju. Iznenadili su se jer je u to vreme bio veoma popularan, a nije imao svoj krov nad glavom
Vreme je prolazio, posao se uvećavao. Kupili smo prvi stan na Bežanijskoj kosi i nikad srećniji nisam bio. Birao sam ga iako su me u agenciji za nekretnine odgovarali jer je imao pogled na groblje. Ali, odgovarala mi je cena, imao sam toliko para. Iako me je toliko učinio srećnim, u njemu nikada nismo živeli. Prodali smo ga nekoliko meseci kasnije, a pošto mi je posao išao dobro, uspeli smo da kupimo najpre manju, pa onda ovu veću kuću. Živimo kao svaka normalna porodica sa prihvatanjem svih nameta od života. Nemamo razloga da se bilo čega plašimo, ne želimo nikome loše, ako nama neko loše učini, borimo se samo ljubavlju. Ničim drugim
Kuća liči na nas i ovde ima svega, od Kineza do rozentala. Tu je sve ono što smo dobili na svadbi, kristal, kobalt, čak još čuvamo i neke posteljine. Sve smo uredili bez arhitekte i dizajnera, sednemo na stepenice i smišljamo. Sada nam je ovde udobno i lepo, osim što smo najčešće usamljeni u dvorištu. Igora ne možeš da uhvatiš, ne drži ga mesto, a Nataša već odavno živi u Americi. U početku nam je razdvojenost teško pala, plakali smo svi skrivajući se jedni od drugih po ćoškovima, ali sad smo se navikli. Svakodnevno smo u kontaktu, pa znamo i šta je ruča svakog dana. Maltezer Pako nam je verni čuvar
Posle sedamnaest godina ponovo pevam u rodnom gradu. Živim za taj dan na kojem ću promovisati i pesmu Uvek ti se vraćam koju sam komponovao. Biće to veliki medijski događaj koji će početi preko dana, kada će dvadeset trubača svirati od moje rodne kuće do centra Loznice, a završiće se vatrometom. Pevaću četrdeset pesama sa željom da svako ko dođe na koncert s njega ode sa nezaboravnom uspomenom u srcu. Beogradski koncert planiram sredinom novembra u Sava centru.
Kada pevam, radi mi samo srce, mozak ne, možda svega dvadeset odsto. Ne uključujem ga, ali i da hoću ne mogu jer takav sam, a to se prenelo i van scene pa zato kažem da pevam bolje nego što pričam. Jer, srce mi je brže od pameti. Nekad sam svestan da mi nešto izleti, ali šta da radim. Moja deviza glasi: Ne ponosi se time što imaš, već onim što želiš a nemaš. Moje želje uvek su bile skromne.
Piše: Jasmina Antonijević Milošević
