Jelena i Aleksandar Gajšek: Antologija malih porodičnih mitova

Jedan od retkih trenutaka kada je cela porodica Gajšek na okupu, bio je onaj kada su nas primili u goste. Dok smo na ulasku u njihovu zgradu, ušuškanu iza jedne od starih prestoničkih fasada, za sobom ostavili kišovit i hladan jesenji sumrak, na ulaznim vratima dočekala nas je Jelena (40) sa najmlađim naslednikom Andrejem (4) koji je odmah ostavio utisak onog člana familije čija je reč u svakoj situaciji poslednja.

Nije prošlo mnogo vremena otkako je nasmejana mama zakuvala kafu kada se obistinilo ono što je u šali već prepričala. Njen sinčić uživa da umače keks u šolju ovog toplog napitka koji Jelena inače pije sa mlekom, što ga je u našem društvu, u prostranom dnevnom boravku, držalo na jednom mestu svega nekoliko minuta. Iz dela stana u kojem su staklenim vratima odvojene sobe njegovih sestara, pridružila nam se najstarija Anja (13) koja je potom, kao najtiši ukućanin, osmehom pratila nestašluke svog brata dok smo zajedno čekali da joj se tata Aleksandar (41) vrati kući sa mlađom sestrom Teodorom (10). Njen čas baleta tog dana označio je kraj svim profesionalnim obavezama porodice Gajšek, a kašnjenje je uzrokovala uobičajena gužva u prestonici karakteristična za kišni dan.

- Kao dečak maštao sam da imam brojnu porodicu i hvala bogu, Jelena je isto razmišljala – odgovorio je Aleksandar odmah na naše zapažanje da je kod njih gužva i kad nemaju goste, a potom kroz osmeh prepričao anegdotu koja se desila odmah po Andrejevom rođenju.

- Bili smo na slavi kod našeg sada pokojnog sveštenika koji ima četiri sina. Svi fantastično pevaju jednako kao i popadija. Na red je došla pesma o kralju Nikoli koji ima tri ćerke i stih: Tri imao, tri imao, sve tri poudao. Rekao sam Jeleni da je to zamalo mogla da bude naša pesma, na šta mi je ona odgovorila: Ko kaže da neće biti? – ponosan je ovaj novinar i na činjenicu što kraj sebe više od dve decenije za životnog saputnika ima Jelenu jer je u njoj pronašao ono najbitnije za brak: ljubav, poštovanje i podršku. I to u svim aspektima svakodnevice budući da su zajedno od studentskih dana.

- Meni je troje dece malo jer sam želela petoro – uključila se Jelena u razgovor opisujući da Andrej već danima ponavlja kako želi još jednu sestru kojoj će dati ime Antilopa. Kada je jureći pored nas sa svojim igračkama pristao da nam potvrdi ono što mama priča, odsečno je rekao: Želim sestru, ali zvaće se Cica!

I ova, baš kao i većina njegovih izjava u kojima su pomešane dečje ljutnje, zahtevi i izlivi ljubavi svim ukućanima, izazvala je veliki smeh. Svo što smo videli u domu poznatih novinara, samo je mala skica svega onoga na šta je Aleksandar mislio kada je u pogovoru svoje nove knjige Agape antologija napisao kako je zahvalan svojoj deci jer su mu pokazali kako je najveća radost živeti za drugoga. U praksi im jednako, baš kao što je to s njim činila njegova majka Milica, pokazuje šta je zapravo agape, kako se ljubav živi i šta znači zaboraviti sebe kad slušaš drugoga. Kao što on nikada nije trpeo pritisak roditelja zbog toga šta bi u životu trebalo da bude, tako ni sam svojim naslednicima ne nameće prioritete.

- Nekad u šali kažem kako sam čitav život na rukama jer Teodora danas radi sve što sam ja činio u detinjstvu, a nikada je na to nisam inspirisao – rekao je novinar u trenutku kada je devojčica pred nama počela da izvodi sve akrobacije od kojih se Jeleni svaki put iznova ledio dah.

- Anja se dugo bavi plesom, a odnedavno i solo pevanjem. Završila je osnovnu muzičku školu, a kao osmak one redovne, uveliko se sprema za prijemni ispit za srednju školu. Teodori nikad nije dosta aktivnosti, ide u muzičku školu, treći je razred osnovne i prva godina baletske Lujo Davičo. Ipak traži da ide na jahanje i glumu, što ne možemo da joj ispunimo jer je na baletu svaki dan i naprosto za sve nema vremena. Ako sada mislite da smo od onih roditelja koji teraju decu da budu aktivna, onda se varate. Mi čak ne možemo da im priuštimo sve što žele. Andrej ide u vrtić, ali ga izbegava jer je kod kuće najveća beba i pravi ljubimac pored našeg mačka Miloša. Najrazmaženiji je i voli da spava sa mamom i tatom. Ne mogu da napravim nikakvu paralelu između Teodore, koju uvek hvalim kako je sa dve i po godine išla sama na rekreativnu nastavu i još tada pokazala zrelost, i njega. Dečaci su ipak nežnija stvorenja koja se teže snalaze u životu – sigurnim glasom kaže Jelena koju je u izlaganju prekinuo mačak jureći za Andrejom kojeg u stopu prati. Bio je to povod da nasmejana domaćica opiše kako se jednom prilikom Miloš veoma uplašio kada je video malog miša. Ipak, punih deset godina najomiljenija je igračka u domu porodice Gajšek i svi mu dozvoljavaju da i on bude razmaženi mačak. Sva je sreća, kako kažu Jelena i Aleksandar, da komšije ispod njih nemaju isti raspored prostorija u stanu, pa ne čuju sve dečje nestašluke.

Inače, sve suprotno onom što se dešava između četiri zida ove porodice, večiti smeh, graja, muzika i glasni razgovori, predstavlja ambijent Vračara u uskom obruču oko Hrama Svetog Save u kojem je smešten dom ove petočlane porodice.

- Zahvaljujući teta Gagi, Jeleninoj mami, koja je prodala kuću u Nišu, 2000. godine kupili smo stan na Vračaru. Nakon što su došla deca na svet, poželeli smo veći dom za jednu sobu, pa smo krenuli u potragu putem oglasa. Kada smo ušli u ovaj stan, on je bukvalno bio ruina, ali je Jelena imala viziju kako može da se renovira i ispostavilo se da je bila u pravu – priča Aleksandar ponosan na svaku nagradu i priznanje koje su jednako svi članovi unosili u ovaj prostor, a što danas čini njegove najlepše ukrase. Svi, osim najmlađeg Andreja čije su rukotvorine namenjene mami ipak najdragocenije. Njemu se u domu najviše povlađuje i za njega važe posebna pravila, kao i ono da je, iako kao iz topa ume da kaže kako se zove nova tatina knjiga, ipak nije bio na njenoj nedavnoj promociji.

- Posle iskustva sa dodele nagrade Zlatni beočug, kada je hteo da izađe na scenu kod tate, nismo želeli da rizikujemo – seća se Jelena koja je uz sve obaveze prema deci i svojoj emisiji Stil ipak bila sto odsto uz supruga kada je doneo odluku da knjigu objavi u ličnoj izdavačkoj kući.

- Ovo je ne samo moja, već i porodična, kumovska i prijateljska stvar jer su svi došli da prilože neku svoju ciglu u građenju ove kuće koja se zove Agape knjiga. To zajedništvo dalo mi je smirenost da istrajem i kao da mi je neki unutrašnji glas govorio kako, i pored ponuda uglednih izdavačkih kuća, knjigu treba da objavim sam. Imao sam nesanice i na kraju nisam mogao da izneverim sebe – priča novinar kojem je supruga mnogo pomogla. Kada zbog svih drugih obaveza ne bi imao vremena za pisanje, Aleksandar je to činio dok ostali ukućani spavaju.

- Noć je uvek magična, a i sada sam u fazi kada mi san ne manjka. Jednostavno, kreativno nadahnuće nadomestilo mi je to što nisam mnogo spavao, zbog čega ću jednom možda platiti veću cenu – s osmehom kaže Aleksandar, srećan što su takvom radu prethodili trenuci u večernim časovima kada se svi članovi porodice okupe na jednom mestu.

- Ima večeri kada gledamo film i jedemo kokice. Kako volimo da kažemo, šuškamo se jedno pored drugog, a to mi daje posebnu toplinu – priča novinar čije reči osmehom prati njegova supruga, spremna da s nama podeli još jednu sliku tih magičnih večeri.

- Desi se da uveče želim nešto važno da podelim s Acom, ali dok svi ispričaju svoje, ne dođem na red. Anja tada obično iskoristi gužvu pa prećuti nešto što ne želi da kaže, ali ipak joj oprostimo jer je inače povučena, nije zahtevna i lepo svira klavir. Teodora s druge strane isteruje pravdu i non-stop traži posvećenost, kao i Andrej. Aca i ja imamo najmanje vremena za nas dvoje pa nekad poželim da pobegnemo od kuće na dva dana, ali niko neće da čuva troje dece koja i vikendom imaju obaveze. Dok čekamo raspust, dobro je da ugrabimo pre podne ili popodne samo za nas – završava Jelena. Dok se u njihovom domu lagano planira proslava slave i Andrejev rođendan, porodica Gajšek se s radošću spremala i za Sajam knjiga.
 
Piše: Jasmina Antonijević Milošević