- Nikada u životu nisam stanovala u centru i mislim da bi se najteže privikla na taj deo prestonice. Rođena sam u Kraljevu, gradu okruženom planinama i banjama, pa sam odmalena naviknuta na zdravu životnu sredinu. Kada sam se sa mamom i tatom preselila u Beograd, jedno vreme smo stanovali u Kumodraškoj ulicu na Voždovcu. Kasnije mi je otac, koji je bio vojno lice, dobio stan na Novom Beogradu. Tamo sam provela mladost, a kada sam se udala za Slobodana, prešla sam na Topčidersko brdo. Posle nekoliko godina braka, sagradili smo kuću na Dedinju.
Nakon gotovo dve decenije života u ovom elitnom beogradskom naselju, kada je velikom brzinom počela urbanizacija i time narušen njihov mir, porodica ove vrsne pevačice rešila je da pronađe skrovitije mesto za stanovanje.
- Živeli smo na Dedinju u vreme kada je to zaista imalo smisla. Sada tamo ima mnogo novih stanara, izgrađeno je previše kuća, tako da to više nije miran deo grada kakav je nekada bio. Da sam se ja pitala, ranije bismo napustili staru kuću, ali trebalo mi je dobrih pet godina da na to nagovorim supruga. Pošto je tamo rođen, pomeriti ga odande bio je mukotrpan posao, a meni je najvažnije bilo da pobegnem sa Dedinja. Slobodan je pronašao lepu kuću u Jajincima i predložio mi da je kupimo. Nisam znala ovaj kraj, pa sam bila pomalo zatečena, ali brzo sam se uverila da je ovo pravi mali raj. Toliko sam se navikla na ovakav život da nikada ne bih otišla odavde.
Posle kupovine kuće, trebalo im je šest meseci da je prilagode svojim potrebama i ukusu, a završni poslovi u dvorištu tek im predstoje.
- Kuća je bila ista kao i sada, ali sa nižim krovom i manjom terasom prema zadnjem delu dvorišta, pa smo se dogovorili da napravimo veću. Još ima posla, stalno nešto nedostaje, odvali se ili odlepi, ali sve što nema veze s muzikom supruga i mene odmara i opušta.
- Kada smo odlučivali kakav će biti raspored prostorija, konsultovali smo arhitektu koji je ostvario sve naše želje. Meni je bilo najvažnije da imam veliki dnevni boravak i kuhinju, što sam i dobila. Često kuvam, a dok spremam hranu ne volim da se osećam skučeno. Nije mi teško da udovoljim svojim najbližima tako što ću im napraviti omiljeno jelo, jer je za mene najveća sreća kada su mi ukućani zadovoljni.
Prilikom uređivanja dnevne sobe, Snežana je pažljivo i s ljubavlju birala svaki detalj.
- Za svaku sitnicu konsultovala sam supruga, ali on mi je uglavnom smetao, jer je prigovarao kad god sam htela da kupim nešto skupo. Slobodan vodi računa o budžetu i zato je stalno gledao cene i borio se da prođemo što jeftinije. Deo nameštaja preneli smo iz stare kuće, ali mnogo toga i dokupili, jer je ovaj prostor mnogo veći.
Ova pevačica narodne muzike voli svetle boje i nežne tonove, pa su ugaona garnitura i fotelje u bež varijanti, a tepih u svetlozelenoj boji.
- Jedno vreme smo imali crni nameštaj, ali vremenom sam shvatila da me to opterećuje i odabrala svetlosmeđu kožnu garnituru. Međutim i ubuduće ću sigurno imati potrebu da nešto menjam kako bih se bolje osećala.
Posebno mesto u dnevnoj sobi zauzima ogroman televizor, koji je kupljen po Slobodanovoj želji.
- Muž je hteo veliki TV, a kada imamo vremena najčešće smo ispred njega, pa smo sebi priuštili taj mali luksuz. Imamo i DVD plejer i često gledamo filmove, mislim da je malo onih koji su odgledali toliko ostvarenja sedme umetnosti kao ja.
- Ranije sam sa putovanja donosila gomilu suvenira, ali sada sve to može da se nađe i u Beogradu. Ponekad kupim šoljice za kafu, samo da se ne bih vratila praznih ruku.
Pažnju privlači vitrina puna staklenih čaša, a neke od njih su stare više od tri decenije.
- Još čuvamo komplet koji smo dobili za venčanje. Tu su i dve zanimljive statue, jedna je od kumova i na njoj piše Najboljem kumu na svetu, a drugu sam pre nekoliko godina poklonila Slobi sa posvetom Za tolerantnost u braku. Prošle godine sam se s radošću odazvala pozivu da pevam na proslavi povodom Svetskog dana Roma i tom prilikom su mi uručili priznanje za njihovu omiljenu belu pevačicu. Znači mi mnogo i ima počasno mesto na televizoru.
- Želela sam da se uklope u ambijent, a najdraže su mi dve: Kuće male krečene u belo, koje nam je darovao naš kućni prijatelj Mirko Koljić, a Veliku tajnu, autorski rad Marije i Gorana Đorđevića, dobili smo na poklon 2001. godine. Na njoj se nalaze simboli zdravlja, mladosti i snage. Volim i lampe, pa ih imamo nekoliko u kući, dok sveće koristimo samo kada nestane struje. Ipak, jednu često upalimo i to samo da bi neutralisala duvanski dim, jer smo i muž i ja pušači.
Budući da su ćerka Maja i sin Marko pre više od godinu dana osnovali svoje porodice, Slobodan i Snežana sada imaju tri gostinske sobe.
- Kada smo se doselili, deca su još uvek živela sa nama, pa smo na spratu napravili četiri sobe, po jednu za Maju i Marka, zatim za mene i supruga i četvrtu za goste. Sada oni imaju svoje porodice, a nama su ostale čak tri prazne sobe. Međutim, skoro celo leto kod nas su ćerka i unuka Teodora, a doskoro je s njima bio i zet Branko, tako da opet nije bilo viška prostora.
Od jednog dela kuće napravili su stan za sina Marka i snaju Đurđu, koji su pre osam meseci dobili sina Miloša.
- Marko sada radi u Škodi, dok je snaja asistent anestezije na kardio-hirurgiji u dečijoj klinici u Tiršovoj. Maja se pre skoro dve godine preselila u Njujork i tamo završila studije kompjuterskog računovodstva. Prethodno je ovde studirala Filološki fakultet, ali je odlučila da u Americi dovrši školovanje. Tamo se udala i rodila Teodoru, a njen prvi rođendan proslavili smo 7. avgusta. Unučići su nam zaista ulepšali život. Deca su nam odavno porasla i nedostajala nam je dečija graja. Kad god sam na nekom putovanju, jedva čekam da se vratim kako bih se igrala sa Milošem. I u Njujork idem često, samo da bih videla moju Teodoru.
Pošto je ovog leta čitava porodica bila na okupu, najviše vremena provodili su u dvorištu, na velikom travnjaku i uz šum vode koji je dopirao iz prelepe fontane.
- Čim dođe lepo vreme mi se preselimo u dvorište, a u unutra ulazim samo kada kuvam ručak. Imamo ogromnu terasu koja gleda na travnjak iza kuće. Zasadili smo trešnje, kajsije, jabuke i šljive. Jednom godišnje dolazi čovek koji obrezuje voćke da bi rađale i naredne sezone. Pošto je Slobodan u horoskopu Riba, fontana je bila neizbežna. Pored nje su klupa i sto, pa možemo da sedimo pored vode. Trenutno razmišljamo o tome da napravimo bazen. Suprug mi je, naravno, za tu opciju, dok se meni više dopada zelena površina. Imamo i roštilj, ali ga u poslednje vreme retko koristimo. Veliki je i ne isplati se da ga raspaljujemo samo za jedan ručak. Ove godine na njemu nijednom nismo pekli meso. Kada nam dođe neko u posetu, naručimo specijalitete iz kafane. Na sreću, gosti nam stalno navraćaju, jer kako narod kaže: Kuća u koju niko ne dolazi i nije kuća.
- Iako sam u to vreme već bila popularna pevačica, nisam želela da se razlikujem od ostatka moje porodice i bez mnogo razmišljanja uzela sam muževljevo prezime. Međutim, publika me je već znala kao Snežanu Đurišić i na estradi se još uvek tako prezivam.
Ivana Nikolić
Tekst je objavljen u 49. broju magazina Story, 29. avgusta, 2006. godine.
