Kada se pre deset godina doselio u Beograd, glumac i voditelj Zoran Pajić rukovodio se idejom da svoj dom u strogom centru grada opremi tako da mu ne smetaju suvišni detaljiZoran Pajić
Otkako je pre deset godina iz Požarevca došao u Beograd na studije glume, život dvadesetdevetogodišnjeg umetnika Zorana Pajića vrtoglavo se promenio. Preseljenje iz manje sredine u strogi centar metropole za ovog gosta - voditelja emisije Popodne na Televiziji B92 i kulinarskog sitkoma U sosu koji se emituje na Pinku podrazumevalo je i privikavanje na buku, gužvu i ostale neminovnosti života u višemilionskom gradu.
- U ovaj stan uselio sam se 5. oktobra 2000. godine kada sam upisao glumu na BK Akademiji. Baš tog dana dogodile su se i čuvene demonstracije koje su donele velike promene u državi, ali i kod mene. Sećam se da je u gradu bila velika gužva, a ja sam se sa koferima probijao do Birčaninove ulice. U početku mi je bilo teško da se naviknem na okruženje, jer dolazim iz jednog mirnog dela Požarevca, ali brzo sam se prilagodio. Tokom desetogodišnjeg života pod ovim krovom nikada nisam imao cimera, ali pošto mi je fakultet bio nedaleko od kuće, često su mi dolazile kolege sa klase Redovno smo pravili žurke, a znali smo da povežemo i po tri dana kod mene u kući, vežbajući neke komade za fakultet. Super smo se provodili i to je period mog života kojeg se uvek sećam sa osmehom. Više ne pravim žurke kao nekada, ali bilo bi lepo da mali jubilej života u prestonici obeležim nekom pravom zabavom - otkriva Zoran i s osmehom dodaje kako su isprva komšije često negodovale zbog žurki koje je organizovao, ali da su se i one vremenom navikle.
Stan u kome glumac živi čini jedna prostrana soba u kojoj su smešteni dnevni boravak i kuhinja, spavaća soba, predsoblje i kupatilo. Odmah na ulasku primetna je velika kolekcija DVD diskova i monografija o poznatim glumcima i rediteljima.
- Veliki sam filmofil. Sa svakog putovanja na kome sam bio imam bar po jedan DVD ili monografiju nekog čuvenog filmskog radnika. Gledanje filmova za mene predstavlja pravo uživanje, ali kada prvi put gledam neko kinematografsko ostvarenje volim da budem sam jer me tuđi glasni komentari dekoncentrišu.
Fotografije za koje sam vezan i drage knjige uglavnom se nalaze raspoređene na podu, sviđa mi se takav kreativni haos. Mada ne volim zidove prenatrpane policama i slikama, nedavno sam pazario jednostavne crvene police pa sada imam više prostora za moju kolekciju - kaže Zoran.
Pajić kaže da je enterijer svog doma često menjao u skladu sa godinama i raspoloženjem pa su nekada dominantne drečave nijanse zamenili beli i crni tonovi.
- Posle prvog preuređenja ovog stana sve je bilo u drečavim nijansama narandžaste i zelene: i zidovi u dnevnoj sobi i ugaona garnitura i stolice za trpezarijskim stolom. Onda sam se jednog jutra probudio i shvatio kako je vreme da odrastem pa sam rešio da renoviram i preuredim stan. Trebalo mi je šest meseci da životni prostor dovedem u red. Najduže sam tražio crne tapete za zid i kada sam ih napokon našao, takođe mi je bilo potrebno mnogo vremena da ih zalepim jer nisam ni bio svestan koliko je to komplikovan proces. Tada sam iz stana izbacio projektor i platno koje sam besomučno izrabljivao za gledanje filmova i praćenje televizijskog programa. S obzirom na to da se lampe na projektoru menjaju na nekoliko meseci kada slika izbledi, shvatio sam da je to pogrešna investicija pa sam sebe častio velikim LCD televizorom na kome sada gledam omiljene filmove i serije - govori voditelj čija je spavaća soba od centralne prostorije odvojena staklenim vratima starinskog stila koja daju poseban šmek moderno opremljenom domu.
- Trudim se da u spavaćoj sobi imam što manje masivnog nameštaja, iako mi je zbog zimske garderobe potreban još jedan orman ili regal. I ovde imam televizor, uprkos tome što znam da po feng šuiju ne bi trebalo da bude u spavaćoj sobi. Jednostavno, nisam mogao da ispoštujem to pravilo jer pred spavanje uživam u gledanju televizije.
- Odmah pored kreveta nalazi se stara fotelja koju sam doneo iz Požarevca i koja za mene ima sentimentalnu vrednost. Naime, negde kod mojih roditelja postoji fotografija iz 1975. godine na kojoj moja tetka Živadina sedi na baš ovoj fotelji, a pored nje je moja mama Milena. Mislio sam da tu sliku donesem i stavim je pored kreveta, ali nažalost nisam mogao da je nađem - otkriva Zoran i dodaje kako mu je veoma važno da su mu sve neophodne stvari u kući nadohvat ruke:
- Volim da mi sve bude na jednom mestu pa mi i kompjuter stoji u delu gde je kuhinja i sto za ručavanje. Srušio sam zid koji je odvajao dnevni boravak od trpezarije kako bih dobio veću prostoriju.
- Nisam bolesno pedantan, ali jedina stvar o kojoj vodim posebno računa jesu staklene površine u stanu koje uvek moraju da budu besprekorno čiste i daljinski upravljači koje pre nego što izađem napolje složim na stolu kod ugaone garniture.
Uprkos tome što ga gledaoci trenutno prate u kulinarskom sitkomu U sosu u kojem predstavlja zanimljive kulinarske specijalitete, miris kuvane hrane retko se može osetiti u Pajićevom domu.
- U poslednjih nekoliko meseci malo vremena provodim u kuhinji. Zbog posla kojim se bavim i kuvanja na snimanjima emisije izgubim želju za nekim većim kulinarskim majstorisanjima kada dođem kući - završava Zoran Pajić.
Danilo Mašojević
Tekst je objavljen u 234. broju magazina Story 15. marta 2010. godine.
