Kada je pre tačno dvanaest godina, 15. avgusta 2000. poput bombe odjeknula vest da je glumica Ena Begović izgubila život u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Brač u javnosti je zavladala tuga.
Niko nije mogao da poveruje da je srce dame blagog osmeha koja je ostavila neizbrisiv trag u kinematografiji jugoslovenskog filma i hrvatskog pozorišta zauvek prestalo da kuca. Nesreća se dogodila u trenucima njene najveće životne sreće, kada je postala majka i uživala u prvim mesecima bračnog života.
Iako južnjačke krvi bila je najomiljenija zagrebačka glumica koja je ime dobila po baki Mandaljeni, a na svet je došla 16. juna 1960. u tipičnoj dalmatinskoj porodici u mestu Trpanj na Pelješcu kao prvo dete svojih roditelja. Njen otac Nikola, koji je umro 1989. bio je predsednik mesnog odbora, dok joj je majka Tereza radila kao prodavačica na kiosku. Volela je da čita i uživala je u dragocenim trenucima samoće. Pravo društvo je pronašla u tri godine mlađoj sestri Miji, a iako različite po karakteru, zbog čega su se često svađale, bile su najbolje prijateljice.
Nakon što je odličnim uspehom završila osnovnu školu, četrnaestogodišnja Ena otišla je u Dubrovnik gde je upisala gimnaziju. Boravila je u učeničkom domu, a posle tri godine sobu je delila s Mijom.
U pubertetu se Ena ponašala kao buntovnica, bila je nemirnog duha, u njoj su se probudili prkos i inat zbog čega su pred kraj školovanja i ona i sestra bile izbačene iz doma i morale su da život nastave kao podstanari.
Nastavak na sledećoj strani...
