Piše: Milica Zarin,
psihoterapeut
Zdrav partnerski, odnosno ljubavni odnos predstavlja kategoriju za koju je vrlo teško dati univerzalnu definiciju ili kriterijum. To zavisi od mnogo faktora, prvenstveno od ličnosti ljudi koji su zajedno. Psiholozi godinama pokušavaju da kroz istraživanja dođu do najboljeg modela zdrave veze, ali u praksi sve teorije i pokušaji uopštavanja pokazali su se kao beskorisni, jer su govorili o idealnom, ali nemogućem odnosu. A budući da društvo vrlo lako prihvata brza, instant rešenja, pojavila se obimna literatura o pravilima uspešne veze, sa savetima kako poboljšati odnos i doći do idealne ljubavne priče, što je unelo više pometnje nego koristi. Sloboda, odnosno mogućnost da se svako individualno izrazi u vezi, glavni je preduslov da bi stvari dobro funkcionisale. Jedna od praktičnih definicija zdravog odnosa jeste definicija Alberta Elisa, osnivača REBT terapije. Naime, on kao dobar partnerski odnos navodi onaj koji obezbeđuje dugoročno hedonističko zadovoljstvo, to jest dugoročne prijatne doživljaje osobama koje su u vezi ili braku, a to bez slobode nije moguće. Ipak, pogrešno je postavljati apsolutne kriterijume, jer nešto što jednom paru prija, drugom može da bude jako neprijatno, ili nešto što je jednog ili oba partnera zadovoljavalo u jednom periodu života, može postati teret i neprijatnost u nekom kasnijem periodu.
5 znakova koji vam pokazuju da ste suđeni jedno drugom
GLAVNI PARAMETRI
Ljubav nastaje iz slobode, ne može da se naredi ili iznudi i posledica je mogućnosti da funkcionišemo zajedno, ali u skladu sa sopstvenim željama, individualnošću i prema slobodnoj volji. Za neke parove sloboda u vezi znači i slobodu stupanja u seksualne odnose sa drugim partnerima, ali sloboda o kojoj je ovde reč jeste segment života koji ne pripada partneru, odnosno ne realizuje se isključivo s njim. To su neke naše navike i potrebe koje partner ne deli, kao što su, na primer, odlazak u teretanu, na časove plesa, u bioskop, pozorište, na utakmice sa prijateljima ili drugim ljudima. Ponekad su to i samo razgovori sa drugim osobama s kojima delimo interesovanja. Partneri ne moraju stalno biti fizički zajedno, to nije prirodno. Kada su u vezi koja podrazumeva povezanost i bliskost, normalno je da podele utiske, jedno drugom prepričaju doživljaje iz segmenata života koji nisu zajednički, a da to ne naruši poverenje i ljubav. Isto tako, sasvim je u redu i da ne pričaju o vremenu koje su odvojili samo za sebe. Sve varijante prihvatljive su kada dvoje u vezi dobro funkcionišu i ako ih ništa ne sputava ili opterećuje, jer je to glavni parametar funkcionalnosti veze ili braka.
Ovo su tajne neodoljivosti: Proverite imate li 4 ženske osobine koje muškarci jednostavno obožavaju
UDALJAVANJE PARTNERA
U različitim vezama postoje različiti stepeni slobode i to je stvar vaspitanja, tradicije, iskustva i sistema vrednosti koje partneri neguju. Aktivnosti koje nisu striktno vezane za partnera, normalna su i prirodna potreba čoveka. Bez obzira na to što je neko svim srcem u vezi, on je i socijalno biće. Naime, neophodan mu je širi ili uži socijalni milje. Ipak, ne treba mešati slobodu i manjak bliskosti. To što neko uživa u svom vremenu, u aktivnostima bez partnera, ne znači da s njim ne deli bliskost. Naprotiv! Upravo ljudi koji funkcionišu u više segmenata, imaju svoj mikrosvet koji ne dele sa partnerom. U svom emotivnom odnosu uvek nalaze nove izazove i uzbuđenja, nemaju potrebu da kontrolišu i znaju da vole iskreno. U situacijama kada emotivni partneri provode svaki trenutak zajedno, jednom mora doći do zasićenja. To je, na prvom mestu, egzistencijalno neodrživo i psihološki neprihvatljivo. Kada ste upućeni samo na jednog čoveka ili ženu, potpuno se zatvarate, ograničavate svoj život, saznanja i iskustva. Ne umete da funkcionišete bez tog nekog, a to nije ni poželjno ni afirmativno. Psihičko nezadovoljstvo kad-tad izbija na površinu, jer je čoveku potrebna socijalna zajednica zbog psiholoških procesa koji se mogu zadovoljiti samo kroz interakciju sa drugima. Manjak bliskosti nikada ne može biti u ravni sa slobodom, to su dve potpuno različite, nespojive kategorije. Manjak bliskosti ne podrazumeva samo odvojeno vreme i fizičku razdvojenost, već i lišavanje najnežnijih osećanja i znak da se ljubav gasi. Sloboda i razdvojenost u tom smislu jačaju ljubav, čine je zrelijom i lepšom, a granicu postavljaju sami partneri.
Pomirite se s istinom: 5 znakova da on planira da vas ostavi (FOTO)
ŽELJA ZA KONTROLOM
Suština je da u takvom odnosu oba partnera pate. Partner koji je posesivan i želi danonoćno da kontroliše onog drugog, ne vidi to kao otimanje slobode, već kao način da spreči probleme. On obično svakog ko se približi njegovoj voljenoj osobi doživljava kao pretnju. To su uglavnom nesigurni ljudi koji se plaše da će neko vredniji uzeti ono što njima pripada. Plaše se da će izgubiti partnera i njegovu ljubav. Osećanje koje dominira u takvim situacijama jeste nezdrava, disfunkcionalna ljubomora, koja se najčešće ogleda u čestim svađama, neprijatnim scenama i posesivnom ponašanju koje ima za cilj apsolutnu kontrolu. Nemoguće je kontrolisati bilo čije misli, emocije i ponašanje. Za sebe nekoga možete vezati samo ljubavlju, pažnjom, razumevanjem, podrškom... Nikada ne možemo imati svaki deo voljenog bića, znati njegove najskrivenije tajne, misli i žudnje. Emotivni partner je postojao i pre nas, to je jedinstvena ličnost koja nam nikada ne pripada u potpunosti. Ljubav je najčvršća spona koja vezuje ljude, a ljubomora je najlakše ubija. Partner koji želi slobodu, a nema je, vremenom će početi da preispituje svoje emocije, život i svakodnevicu želeće nešto da promeni. Koliko brzo, to zavisi od ličnosti. Ljudi koji odluče da uđu u brak ili ozbiljnu vezu, trebalo bi da imaju barem osnovnu predstavu o tome šta partner misli o nekim bitnim životnim stvarima, u koje spada i sloboda u emotivnom odnosu. Međutim, ne postoje garancije, ljudi se menjaju, kao i okolnosti, potrebe, navike. Zbog toga ljubav jeste veliki izazov - ostati zajedno uprkos problemima, savladati sve teškoće i nastaviti zajedno. Problemi su neminovni, ali i rešivi, potrebno je ponekad biti tolerantan, preispitati želje i ciljeve. Potreba za slobodom se menja, pa samim tim i odnos, a kako god da na to reagujete, jedno je sigurno - sputavanje i pokušaj kontrole sigurno će
ubiti ljubav. S druge strane, potreba za pripadanjem jedna je od najvažnijih potreba. Ljudi žele svoj krug prijatelja, poznanika, nije dovoljno biti samo emotivni partner, majka, drugarica... Sve uloge podjednako su nam važne i potrebne. Ljudi su nam neophodni za fizički, biološki, mentalni razvoj. Postoje potrebe u nama koje ni najidealniji partner na svetu ne može da zadovolji. To mogu samo drugi ljudi u našim životima.
