Kada se muškarac suoči s ovom tegobom, najčešće se za pomoć obraća specijalisti urologu, što je i prvi korak koji treba napraviti. Neophodno je otkloniti sumnju na fizičke faktore koji mogu doprineti ovom problemu i zato je važno konsultovati lekara. Najčešći organski uzroci erektilne disfunkcije su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, prekomerna kilaža, metabolički poremećaji... Ukoliko se ustanovi da organski faktori nisu prisutni, preporučuje se odlazak kod psihologa-psihoterapeuta za pomoć.
Kada govorimo o psihološkim aspektima ovih tegoba, za erektilnu disfunkciju vezujemo najčešće anksioznost i depresivno raspoloženje. Takođe, stres, kao i problemi u partnerskom odnosu, značajno doprinose javljanju ovog, ali i drugih oblika seksualnih poremećaja (nedostatak seksualne želje, nemogućnost doživljavanja orgazma…).
Anksioznost
Govoreći o anksioznosti, treba imati u vidu da ona zapravo predstavlja stanje povišene uznemirenosti, strepnje i takozvanog strašljivog iščekivanja. Najčešće se anksioznost povodom gubitka erekcije javlja kod muškaraca koji nemaju dovoljno seksualnog iskustva ili su prethodno imali neka negativna iskustva. Ponekad je dovoljan i jedan neprijatan doživljaj za razvijanje anksioznosti koja dolazi do izražaja u svakom narednom seksualnom odnosu, to jest pokušaju istog. S druge strane, ovaj problem može se javiti i kod muškaraca koji imaju dovoljno seksualnog iskustva i do tada nisu imali problema s erekcijom. Anksioznosti koja dovodi do problema u seksualnom funkcionisanju najčešće se javlja kada muškarac ima potrebu da fascinira svoju partnerku, ako je doživljava superiornom, ukoliko sebe procenjuje kao podređenog i tome slično. Takođe, do erektilne disfunkcije može doći i kod osoba koje nisu navikle da koriste prezervativ, a njihova nova partnerka to očekuje. Tada muškarac, startno definišući upotrebu kondoma kao neprijatnost zbog koje neće moći da ostvari zadovoljavajuću erekciju, strahuje da li će moći da ostvari adekvatan seksualni odnos.
Koji god povod za anksioznost bio u pitanju, suština je slična: muškarac razmišlja o tome da li će ostvariti zadovoljavajuću potenciju i na taj način postaje anksiozan, a kako uznemirenost raste, dolazi do određenih fizioloških promena u organizmu koje remete postizanje erekcije.
Ideje koje stoje u osnovi anksioznosti koja je vezana za erektilnu disfunkciju najčešće su sledeće: moram da održim erekciju, ukoliko ne uspem to će značiti da nisam dovoljno dobar muškarac, ako se ponovi, to je katastrofa, ostaviće me i nikad neću naći devojku s kojom ću imati normalan odnos... Dakle, sadržaj misli fokusiran je na katastrofiziranje oko potencijalnog negativnog ishoda, to jest gubitka erekcije i samoobezvređivanja.
Depresija
Depresivna stanja često su praćena seksualnim poremećajima. S obzirom na to da se takva osoba oseća umorno, neraspoloženo, bezvoljno, da joj je značajno smanjeno interesovanje za svakodnevne aktivnosti, kao i sposobnost uživanja i doživljaja radosti, prirodno je da takvo psihičko stanje utiče i na seksualno funkcionisanje. Kod depresije, usled disbalansa moždanih hemikalija, seksualna želja umanjena je ili je čak nema. Seks prestaje da se doživljava kao privlačna i poželjna aktivnost, što utiče i na samu erekciju, dovodi do njenog neuspostavljanja ili gubitka. Takođe, važno je imati u vidu da se depresivno raspoloženje može javiti i sekundarno, to jest muškarac prvobitno može imati problem sa erektilnom disfunkcijom povodom koje, potom, postaje depresivan.
Poremećeni partnerski odnosi
Nezadovoljavajući partnerski odnosi mogu imati značajan uticaj na seksualno funkcionisanje. Ukoliko se partneri ne osećaju zadovoljno i prihvaćeno, ako u odnosu nedostaje razmena i bliskost, verovatno će se javiti seksualna disfunkcija. Na prvom mestu, kad je odnos nezadovoljavajući, partneri gube želju jedan za drugim, seksualna želja se umanjuje i nestaje, a samim tim i sposobnost osobe da se uzbudi i održi erekciju.
Stres
Jedan od izuzetno važnih faktora koji može dovesti do erektilne disfunkcije jeste i stres. Tokom poslednjih nekoliko godina postalo je prirodno ili bar očekivano da na dnevnom nivou budemo pod velikom napetošću i mnogi tvrde da su se na to navikli. Međutim, ma koliko se ljudima činilo da su se adaptirali i da ih to ne dotiče, realnost je sasvim drugačija. Veliki broj psihosomatskih tegoba pravi je pokazatelj da stres ipak ostavlja značajne posledice, tim pre ukoliko osoba ne ume da se na efikasan način nosi s njim. Naravno, kao što utiče na druge aspekte psihofizičkog zdravlja, tako se stres manifestuje i na seksualno funkcionisanje.
Tretman i lečenje
Kao što je na početku rečeno, prvi korak u lečenju erektilne disfunkcije jeste pregled kod specijaliste kako bi se otklonila sumnja na organski uzrok tegoba. Ukoliko nema fizičkih uzroka, potrebno je da muškarac potražiti pomoć kod psihologa-psihoterapeuta, a u zavisnosti od uzroka koji je u osnovi ovog problema, određuje se i tretman. Kod seksualne disfunkcije, jedna od terapija jeste i kognitivno-bihejvioralna psihoterapija.
Lažna seksualnost
Tvorac Playboya Hju Hefner izgradio je svoj imidž na seksu, ali u nekoliko navrata pojavile su se priče da je to čista fasada. Njegova bivša verenica Kristal Haris tvrdila je da je jedan jedini put kada su ona i Hef imali polni odnos, njegova erekcija trajala svega dve sekunde. Još jedna bivša, Kendra Vilkinson, rekla je da je bio čovek s kojim je seks trajao jedan minut, a partnerka Izabela Džejms da je samo ležao poput mrtve ribe.
